.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3964/2023
15.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove socijalne zaštite Gerontološki centar „Novi Sad“ iz Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1834/23 od 05.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 15.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1834/23 od 05.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1834/23 od 05.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1834/23 od 05.07.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 122/22 od 26.04.2023. godinev u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, a kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime neispllaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.01.2019. godine do 01.02.2022. godine, ukupan iznos od 99.121,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene novčane mesečne iznose iz izreke (stav prvi izreke prvostepene presude) i da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.01.2019. godine do 01.02.2022. godine, ukupan iznos od 91.980,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene novčane mesečne iznose, iz izreke (stav drugi izreke prvostepene presude). Navedenom prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka (stav treći izreke prvostepene presude) i oslobođena tužilja obaveze plaćanja troškova sudskih taksi (stav četvrti izreke prvostepene presude).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, saglasnim sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, imajući u vidu da zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 31.01.2022. godine, a preinačena podneskom od 16.09.2022. godine, povećanjem postojećeg tužbenog zahteva, tako da vrednost predmeta spora na ime glavnog tužbenog zahteva ukupno iznosi 191.171,11 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
