Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...,, čiji je punomoćnik Slaviša Miljuš, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1530/23 od 25.05.2023. godine, u sednici održanoj dana 09.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava prvog izreke rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1530/23 od 25.05.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1530/23 od 25.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu P1 10/20202 od 23.01.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime uvećane zarade za rad u smenama na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po osnovu smenskog rada u periodu od aprila 2018. godine do januara 2020. godine iznos od 171.465,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2021. godine do isplate i na ime neisplaćenih putnih troškova u periodu od januara 2017. godine do maja 2019. godine iznos od 24.960,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa po osnovu uvećane zarade za rad u smenama i na ime neisplaćenih putnih troškova kao previsoko postavljen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca da na dosuđene iznose uvećane zarade za rad u smenama obaveže tuženog da uplati pripadajuće poreze na ime tužioca nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da isplati na ime neisplaćenog prekovremenog rada iznos od 80.720,00 dinara na ime umanjene osnovice boda iznos od 109.995,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2021. godine do isplate, kao i da na dosuđeni iznos za tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa i poreza po stopi, osnovici i visini na dan uplate, kao i zahtev da sud obaveže tuženog da na ime neisplaćenog minulog rada na osnovicu isplati tužiocu iznos od 14.010,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2021. godine do isplate, kao i da na dosuđeni iznos za tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa i poreza po stopi, osnovici i visini na dan uplate, kao i zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da na ime neisplaćenog rada na državni i verski praznik isplati tužiocu iznos od 4.995,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2021. godine do isplate i da na dosuđeni iznos za tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa i poreza po stopi, osnovici i visini na dan uplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 105.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1530/23 od 25.05.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Šidu P1 10/20202 od 23.01.2023. godine u odbijajućem delu odluke o uplati poreza (stav treći izreke) i u tom delu zahteva tužba je odbačena. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u odbijajućem delu (stav drugi i četvrti izreke) i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u stavu prvom izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je uplata poreza nadležnom organu na pravosnažno dosuđenu uvećanu zaradu tužioca za rad u smenama, za period od aprila 2018. godine do januara 2020. godine. Odluka drugostepenog suda o odbačaju tužbe sa ovim zahtevom, ne odstupa od shvatanja izraženog u odlukama ovog suda da se naplata poreza sprovodi prema pravilima opšteg upravnog postupka i da redovan sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog za uplatu poreza.

Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti radi tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev se odnosi na uplatu poreza na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, pa se dozvoljenost revizije ceni na osnovu člana 403. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako za utvrđivanje stvarne nadležnosti, pravo na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1); kamate, ugovorne kazne i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tužba je podneta 03.02.2020. godine, a vrednost glavnog zahteva na ime uvećane zarade za rad u smenama je 171.465,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zahtevu za isplatu poreza na uvećanu zaradu, te da vrednost predmeta spora u pobijanom delu koji se odnosi na glavni zahtev ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije iz citirane zakonske odredbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković