Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 526/24 od 20.08.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Kragujevcu i branioca okrivljenog, kao i zajednička žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Snežana Ivković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će ukinuti ožalbenu presudu ili preinačiti tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na video snimku sigurnosnih kamera privrednih društava čija su sedišta u široj zoni mesta nezgode, navodeći da je isti pribavljen suprotno odredbi člana 168. ZKP i člana 171. ZKP, ističući da se radi o nezakonitom dokazu, video snimku kamere koji je nastao bez naredbe suda, te da snimanje nije vršio ovlašćeni organ postupka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u toku postupka na glavnom pretresu izvršen uvid u video snimke spoljnih sigurnosnih kamera sa „... parka“ ... i „....“ ..., a koji su dostavljeni javnom tužiocu uz krivičnu prijavu.

Suprotno navodima zahteva, sigurnosne kamere ne predstavljaju uređaje za automatsku obradu podataka, niti opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, za čije je pretresanje neophodna naredba suda. Po oceni Vrhovnog suda, radi se o video zapisu snimaka sa nadzorne kamere, koji je sačinjen na licu mesta prilikom izvršenja krivičnog dela dana 06.02.2023. godine, pri čemu su nadzorne kamere postavljene kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, od strane držaoca tih prostorija, odnosno u objektima kao što su prodavnice robe, u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga. Prema tome, dokazna radnja je izvedena uvidom u sadržaj snimka, kako je predviđeno odredbom člana 138. stav 1. ZKP.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da predmetni snimci sa video zapisima, koji su izuzeti sa lica mesta, predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istim se može zasnivati presuda, te se stoga neosnovanim ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na video snimcima, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, osporavajući razloge pravnosnažne presude, dok osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja i analizom iskaza svedoka – oštećene, kao i odbrane okrivljenog i izvođenjem sopstvenih zaključaka ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe okolnosti koje su od uticaja na odmeravanje kazne, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, kao i razloge kojima se sud rukovodio prilikom izricanja mere bezbednosti, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. i 2. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i člana 440. ZKP i 441. stav 1. i 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda propisanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                       Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković