.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 283/2023
14.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 3924 Bujanovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2887/2022 od 21.09.2022. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2887/2022 od 21.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2887/2022 od 21.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 175/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 180.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti iznos od 240.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Presudom Apelacinog suda u Nišu Gž1 2887/2022 od 21.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prav i bitnih povreda odredaba parničnog postupkaa, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava.
Naime, predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete koju je pretrpeo tužilac od strane poslodavca kao odgovornog lica. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i odbili tužbeni zahtev, nalazeći da se tužilac nakon završetka radnih obaveza zbog nepažnje sapleo na parkirani viljuškar koji je bio zakočen i sa spuštenim viljuškama, zbog čega je isključivo odgovoran za svoje povređivanje. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda (koji je prihvatio i drugostepeni sud) da je šteta nastala isključivom radnjom tužioca kao oštećenog i da ne postoji odgovornost poslodavca za njegovo povređivanje zavisi od utvrđenjenih činjenica u ovom slučaju, a pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknadi štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom člana 404. stav 2. istog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 08.06.2018. godine i vrednost predmeta spora je 600.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi navedeni novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu navedenog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
