Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku (pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. ZPP).

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca, predlažući da se revizija odbaci.

Rešenjem R3 8/24 od 10.07.2024. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4857/20 od 24.12.2020. godine, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom člana 395. ZPP.

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužene čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud nalazi da Apelacioni sud u Beogradu pravilno nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), jer je prvostepena presuda ukinuta pre stupanja na snagu ovog zakona, a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete, podneta je 16.01.2008. godine i u tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 336.939,00 dinara. Podneskom od 14.05.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 499.375,20 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković