Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 155/23 od 08.06.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujuću ispnjunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je u usvajajućem delu pobijane presude, dozvolio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St 1867/18 od 09.01.2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 25.01.2019. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje, i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 83/10 nad stečajnim dužnikom ZZ „Bela Palanka“ u stečaju, te je naloženo postupajućem sudiji da u roku od 4 meseca preduzme sve neophodne mere i radnje radi unovčenja preostale imovine stečajnog dužnika. Zaključkom o utvrđenim potraživanjima Privrednog suda u Nišu St. 83/2010 od 23.08.2011. godine tužilji je utvrđeno potraživanje u prvom isplatnom redu u iznosu od 187.648,00 dinara na ime glavnog duga i u iznosu od 14.226,83 dinara na ime kamate na glavni dug, odnosno ukupno 201.874,83 dinara, a y trećem isplatnom redu u iznosu od 329.908,00 dinara na ime glavnog duga i u iznosu od 10.872,15 dinara na ime kamate na glavni dug, odnosno ukupno 440.780,15 dinara. Tužilja je potraživanja u prvom isplatnom redu su delimično naplatila, i to u iznosu od 96.058,23 dinara, odnosno nenaplaćena potraživanja u prvom isplatnom redu iznose 105.288,21 dinara, dok potraživanja trećeg isplatnog reda nisu naplaćena u iznosu od 427.810,25 dinara. Potraživanje ovde tužilje proizlazi iz radnog odnosa. Stečajni postupak je otvoren nad stečajnim dužnikom ZZ „Bela Palanka“ sa većinskim društvenim kapitalom.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da postoji odgovornost tužene za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredbe člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da postoji uzročna veza između rada organa tužene i prouzrokovane štete. Prema oceni nižestepenih sudova, tužena snosi objektivnu odgovornost za neostvarivanje prava iz radnog odnosa prema dužnicima koja su bila društvena preduzeća, jer je vođenje stečajnog postupka bilo nedelotvorno, s obzirom da organi suda nisu preduzimali ili su neblagovremeno ili neadekvatno preuzimali potrebne radnje u cilju namirenja potraživanja poverilaca u predmetnom stečajnom postupku. Upravo u ovakvom ponašanju i propuštanju suda, odugovlačenjem postupka i nedelotvornim ponašanjem suda stoji uzročno posledična veza između radnje tužene i štete koju je tužilja pretrpela. Nižestepeni sudovi stoga zaključuju da je za tužilju nastupila šteta u vrednosti priznatog, neizmirenog potraživanja u stečajnom postupku, pa je tužilji pobijanom presudom dosuđena naknada u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja.

Prema oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi nisu postupili u skladu sa Zaključkom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, zbog čega pobijana odluka odstupa od zauzetog pravnog stava.

Naime, odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su, bez njihove krivice, ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, tužilji je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St 1867/18 od 09.01.2019. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 83/10 nad stečajnim dužnikom ZZ „Bela Palanka“ u stečaju. Takođe je utvrđeno da potraživanje tužilje potiče iz radnog odnosa, te da je stečajni dužnik sa većinskim društvenim kapitalom. Međutim, za pravilnu primenu citirane odredbe člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zaključka Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, bilo je neophodno utvrditi strukturu kapitala stečajnog dužnika u momentu nastanka potraživanja koja su priznata u stečajnom postupku. Ovo iz razloga što osnov odgovornosti tužene u konkretnom slučaju proizlazi iz utvrđenja da li je stečajni dužnik ZZ „Bela Palanka“ u stečaju, u vreme nastanka potraživanja (a ne u momentu otvaranja stečaja) bio u većinskom državnom, odnosno društvenom kapitalu ili nije, koju činjenicu nižestepeni sudovi nisu utvrđivali, na šta se osnovano ukazuje revizijom. Od tog činjeničnog utvrđenja zavisi da li je tužena objektivno odgovorna za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, zbog čega pobijana presuda odstupa od pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine i ustanovljene sudske prakse u predmetima sa istovrsnom činjeničnopravnom sadržinom.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, nižestepene odluke su morale biti ukinute u usvajajućem delu tužbenog zahteva.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama ovog suda, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku. Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. i člana 413. Zakona o parničnom postupku u stavu trećem izreke odbacio reviziju tužene kao nedozvoljenu, imajući u vidu da je u tom revizijom pobijanom delu, pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 18.12.2019. godine do 25.12.2019. godine, pa tužena nema pravni interes za podnošenje revizije u tom delu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković