.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26023/2023
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2635/22 od 05.07.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2635/22 od 05.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2635/22 od 05.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 150/22 od 04.10.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv 249/21 od 10.08.2021. godine za iznos glavnog duga od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate, kao i za troškove izvršenja od 9.937,33 dinara i u tom delu je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, delimično je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv 249/21 od 10.08.2021. godine u obavezujućem delu za preostali iznos glavnog duga preko priznatog iznosa od 7.500,00 dinara do traženog iznosa od 22.800,00 dinara, odnosno za iznos od još 15.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate i u tom delu je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 28.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 27.000,00 od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2635/22 od 05.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odbačene su žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke i žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem izreke. Stavom šestim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tražene sudske zaštite je isplata naknade za pružene advokatske usluge po računu br. 409/21 od 22.06.2021. godine. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tužilac nije imao punomoćje za podnošenje predloga za izvršenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju Ii 1029/21 u označenom predmetu, kao i na ime sastava obaveštenja komori Javnih izvršitelja (jer se nije mogao utvrditi datum sačinjavanja istog). Shodno navedenom, sporno pravno pitanje u pogledu trajanja ugovora o zastupanju koji su stranke zaključile i pitanje da li je ovlašćeno lice kod tuženog, kao vlastodavca, poverio tužiocu kao punomoćniku da preduzima određene pravne radnje u postupku ili je takvo punomoćje izostalo, vezano je za konkretno činjenično stanje i rešavanje spornog odnosa stranaka. Shodno navedenom, o ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba (predlogom za izvršenje) u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.07.2021. godine, radi duga, a vrednost predmeta spora je 22.800,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
