- okrivljena AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koja će se izvršiti tako što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, sa elektronskim nadzorom, a ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zatvoru, i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 150.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora,

- okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti – odgovornog lica – direktora u privrednim društvima i svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje i upravljanje tuđom imovinom, te čuvanje iste u trajanju od 5 godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljeni su obavezani da oštećenom D.O.O. „VV“ ... na ime imovinskopravnog zahteva solidarno isplate iznos od 3.081.000,00 dinara u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je za preostali iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećeni upućen na parnični postupak. Okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 204/24 od 10.04.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K. Po.4. 46/23 od 17.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenih:

- advokat Slobodan Beljanski, advokat Vladimir Beljanski i advokat Bojan Papić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku i odredbe člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači ili samo drugostepenu presudu, tako da okrivljene oslobodi od optužbe za delo koje im je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine ili samo drugostepenu presudu, te predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim sastavom veća;

- advokat Dimitrije Đukić i advokat Nemanja Novaković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku i povrede člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili da presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani i to advokata Slobodana Beljanskog, advokata Vladimira Beljanskog i advokata Bojana Papića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, a advokata Dimitrija Đukića i advokata Nemanje Novakovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih navodi se da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da su okrivljeni oglašeni krivim da su izvršili krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika iako činjenični opis iz izreke presude ne sadrži sve elemente ovog krivičnog dela.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih ocenjeni su kao neosnovani.

Krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, a stavom 3. propisan je kvalifikovan oblik kada je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su u vreme određeno u izreci presude „sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su hteli, zajedno i po prethodnom dogovoru i to prvookrivljena AA u vremenskom periodu od 26.02.2019. godine do 26.08.2019. godine kao zakonski zastupnik i direktor „GG“ d.o.o. iz ..., te drugookrivljeni BB, kao faktički odgovorno lice, a u vremenskom periodu od 26.08.2019. godine do 30.10.2019. godine, kao direktor i zakonski zastupnik „GG“ d.o.o. iz ..., a AA kao faktički odgovorno lice, prilikom obavljanja privredne delatnosti u nameri da sebi i svom privrednom društvu pribave protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.081.000,00 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica o platežnoj sposobnosti „GG“ d.o.o. iz ... i lažnim obećanjem predstavniku oštećenog „VV“ d.o.o. iz ... da će robu – merkantilni kukuruz roda 2019. godine u količini od 300 tona isporučiti oštećenom najkasnije do 30.10.2019. godine, te da će ukoliko ne izvrše svoju obavezu u ugovorenom roku, količini i kvalitetu, nadoknaditi oštećenom tržišnu vrednost robe po ceni za tu robu koja je važeća na Produktnoj berzi Novi Sad na dan 30.10.2019. godine uvećana za 20% na ime ugovorne kazne... doveli u zabludu predstavnika oštećenog DD iz ... i time ga naveli da na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja oštećenog „VV“ iz ... do dana 24.05.2019. godine izvrši avansne uplate „GG“ d.o.o. na ime kupovine navedene robe... nakon čega u dogovorenom roku, a ni kasnije nije isporučena ugovorena i plaćena količina kukuruza, niti je oštećenom vraćen novac avansno uplaćen, a kukuruz roda 2019. godine prodali i isporučili drugim pravnim licima...sa kojima je kasnije zaključen kupoprodajni ugovor u odnosu na vreme zaključenja istog sa oštećenim, te ni nakon toga prema oštećenom nisu izmirene obaveza, te su tako pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 3.081.000,00 dinara“.

Ovako opisana radnja izvršenja krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti, kako objektivna koja se odnose na radnju okrivljenih, koji su kao direktor i zakonski zastupnik i faktički odgovorno lice, prilikom obavljanja privredne delatnosti, lažnim prikazivanjem činjenica o platežnoj sposobnosti preduzeća i lažnim obećanjem da će merkantilni kukuruz isporučiti do određenog datuma, naveli oštećenog da izvrši avansnu uplatu na štetu svog privrednog subjekta, nakon čega u dogovorenom roku nisu isporučili ugovorenu količinu kukuruza, niti su vratili avansno uplaćen novac, a kukuruz prodali i isporučili drugim pravnim licima, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenih o zabranjenosti dela kao i nameru da dovođenjem i održavanjem u zabludi oštećenog pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, pa su suprotni navodi branilaca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1290/21 od 09.12.2021. godine i Kzz 1438/18 od 06.02.2019. godine, na koje se branioci u zahtevu za zaštitu zakonitosti pozivaju, ali iste nisu od značaja za drugačiju odluku suda.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, advokata Slobodana Beljanskog, advokata Vladimira Beljanskog i advokata Bojana Papića, pravnosnažne presude se pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, uz navode da je odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu nezakonita kako u pogledu lica obavezanih na plaćanje, tako i u pogledu visine dosuđenog imovinskopravnog zahteva. Naime, branioci u podnetom zahtevu navode da su pobijanim presudama okrivljeni nepravilno obavezani da plate imovinskpravni zahtev iako je utvrđeno da su isti u vršenju funkcije direktora privrednog društva naneli štetu oštećenom privrednom društvu, u kom slučaju oštećeni u parničnom postupku svoj zahtev može da ostvaruje prema privrednom društvu, a ne prema okrivljenima.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 17. Zakona o privrednim društvima, propisano je da članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana 18. i člana 548. ovog zakona.

Odredbom člana 158. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Imajući u vidu da su pravnosnažnim presudama oglašeni krivim okrivljeni AA i BB, te da je utvrđena krivica okrivljenih, isti su po tom osnovu dužni da oštećenom plate na ime imovinskopravnog zahteva iznos bliže naveden u izreci prvostepene presude.

U prilog ovome govori i zaključak nižestepenih sudova koji se temelji na nalazu i mišljenju veštaka o kretanju sredstava na poslovnim računima d.o.o. „GG“ i u kom je utvrđeno da novac prihodovan od prodaje kukuruza drugim privrednim društvima okrivljeni nisu iskoristili samo za poslovanje d.o.o. „GG“ nego i za sebe prebacivanjem sredstava na svoje i na račune „povezanih lica“, pa su suprotni navodi branilaca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva advokata Slobodana Beljanskog, advokata Vladimira Beljanskog i advokata Bojana Papića, navodi se da nižestepenim presudama nije dokazana prevarna namera na strani okrivljenih, da isti nisu uopšte prikazivali činjenicu o platežnoj sposobnosti, te samim tim nisu lažno ni prikazali činjenicu, niti doveli u zabludu oštećenog, niti su davali lažno obećanje, jer je u vreme zaključenja ugovora „GG“ d.o.o. bio platežno sposoban i sporni ugovor zaključen je u uverenju okrivljenih da će bez problema moći da ispune ugovornu prestaciju. Branioci u podnetom zahtevu navode i da nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili činjenicu da li je merkantilni kukuruz koji je prodat i isporučen drugim privrednim društvima po svojim karakteristikama identičan onom koji je trebao da bude isporučen oštećenom po ugovoru o terminskoj kupoprodaji od 26.02.2019. godine, a koja činjenica je od značaja s obzirom da karakteristike kukuruza koji je prodat drugim preduzećima i onog koji je bio obavezan „GG“ da isporuči „VV“ nisu iste, a što je sud propustio da utvrdi poljoprivrednim veštačenjem. Branioci dalje osporavaju zaključak suda u pogledu identiteta robe koju su bili dužni da isporuče oštećenom i one koje su prodali i isporučili drugim privrednim društvima, sa kojima su kasnije zaključili ugovore, na čemu se zasniva konstrukcija prevare, prevarne namere i direktnog umišljaja kod okrivljenih i osporavaju zaključak suda u pogledu mogućnosti okrivljenih da vrate novac oštećenom. Takođe, branioci u podnetom zahtevu osporavaju činjenicu da je oštećeni tražio menicu jednom ili u više navrata, koju je sud utvrdio bez konkretnog dokaza već samo na osnovu iskaza oštećenog, a pored toga ukazuju da nije bilo uslova za izricanje mere bezbednosti, jer nije utvrđeno postojanje opravdanih razloga za izricanje ove mere, a kojim svim navodima branioci suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje i ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Podnetim zahtevom branilaca okrivljenih, advokata Dimitrija Đukića i advokata Nemanje Novakovića ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovg vanrednog pravnopg leka. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se istaknuta povreda ogleda, branioci navode da pitanje imovinsko pravnog zahteva nije u dovoljnoj meri raspravljeno, da je reč o potraživanju koje je oštećeni imao prema privrednom društvu a ne prema okrivljenima, da nije utvrđena konkretna šteta niti visina štete, na koji način branioci osporavaju zaključke suda u pogledu dosuđenog imovinskopravnog zahteva i njihove visine i ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U podnetom zahtevu branilaca okrivljenih, advokata Dimitrija Đukića i advokata Nemanje Novakovića navodi se da je izreka pobijane presude nerazumljiva, jer iz izreke presude proizilazi da su okrivljeni lažno prikazivali likvidnost i solventnost svog privrednog društva prilikom pregovora i zaključenja ugovora o terminskoj kupoprodaji od 26.02.2019. godine, te da su u posao ušli bez namere i objektivne mogućnosti da izvrše preuzete obaveze isporuke, a što je protivrečno kasnije opisanom činjeničnom stanju i razlozima datim u obrazloženju presude. Osim toga branioci navode da pobijane presude ne sadrže jasne razloge u pogledu neispunjavanja ugovorne obaveze privrednog društva i postojanja namere okrivljenih na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima navode da je pogrešan zaključak suda da je okrivljena AA bila izvršilac ovog krivičnog dela, s obzirom da nisu navedene konkretne radnje kojima je ona lažno prikazivala činjenice i dovodila u zabludu oštećenog, te samim tim ne postoji saizvršilaštvo, a kojim navodima činjenično osporavaju zaključak suda u pogledu postojanja saizvršilaštva i ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, advokata Dimitrija Đukića i advokata Nemanje Novakovića navodi se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata Slobodana Beljanskog, advokata Vladimira Beljanskog i advokata Bojana Papića, ukazano na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, ovako numerisane povrede branioci u podnetim zahtevima ne obrazlažu.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtevi za zaštitu zakonitosti u ovim delovima nemaju propisan sadržaj.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković