U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Jakovljević, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za privatizaciju, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, Beograd, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 251/23 od 08.02.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 251/23 od 08.02.2023. godine, u stavu prvom i trećem izreke.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 251/23 od 08.02.2023. godine, u stavu drugom, četvrtom, petom i šestom izreke i predmet u tom delu vraća istom sudu na ponovno suđenje.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2381/18 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 27.06.2011. godine sa izmenama od 01.08.2011. godine i obavezana tužena da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 396.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 251/23 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i tužba u delu zahteva da se obaveže tužena da tužioca vrati na odgovarajuće radno mesto je odbačena. Stavom četvrtim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom petim i šestim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tužena i to tužilac u odnosu na stav drugi i treći izreke drugostepene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a tužena u odnosu na stav prvi izreke iz svih zakonskih razloga.

Tužilac i tužena su podneli odgovore na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene neosnovana, dok je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 31.05.2006. godine, na radnom mestu ... (...), u Centru za ... . Rešenjem pravnog prethodnika tužene od 27.06.2011. godine (ispravljenim rešenjem 01.08.2011. godine), otkazan mu je ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena kod tužene koje su dovele do smanjenja obima posla i prestanka potrebe za radom tužioca. Osporenom rešenju prethodio je postupak provere kvaliteta rada zaposlenih izvršeno 30.12.2009. godine (tužilac je ocenjen opštom ocenom 2), donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih od 26.02.2010. godine (kojim je, između ostalog, utvrđeno da je 85 zaposlenih višak od ukupno 361 zaposlenog na neodređeno vreme), kao i donošenje Pravilnika o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sitematizaciji radnih mesta od 23.02.2010. godine (kojim je smanjen broj zaposlenih na radnom mestu tužioca za 2 izvršioca). Stupanjem na snagu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i donošenjem Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave i javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, tužena je donela Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sitematizaciji radnih mesta od 31.03.2011. godine, kojim je sistematizovano 174 radna mesta sa 303 izvršioca, odnosno povećan je broj radnih mesta i izvršilaca u pojedinim centrima, pa između ostalog i u Centru za stečaj, Centru za privatizaciju i Centru za kontrolu zastupnika kapitala.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, jer tužena u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, u odnosu na tužioca, nije primenila mere predviđene članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, pa je osporeno rešenje poništio kao nezakonito i obavezao tuženu da tužioca vrati na rad.

Drugostepeni sud se saglasio sa zaključkom prvostepenog suda što se tiče poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, ali je u delu tužbenog zahteva za vraćanje tužioca na rad zaključio da tužena nije univerzalni sukcesor Agencije za privatizaciju, pa tako nije pasivno legitimisana da tužioca vrati na rad, te je preinačio prvostepenu odluku za vraćanje na rad i odbio tužbeni zahtev, a za raspoređivanje odbacio tužbu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, kao i u delu za raspoređivanje. Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09 – važio u trenutku donošenja osporenog rešenja), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama čl. 153-160. Zakona o radu regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 155. stav 1. tačka 5. istog zakona, propisano je da program naročito sadrži i mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, s obzirom da je tužiocu povređeno pravo na primenu mera zapošljavanja, koju je tužena kao poslodavac bila dužna da u postupku utvrđivanja viška zaposlenih primeni, a što ona nije učinila. Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem od 27.06.2011. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena kod tužene koje su dovele do smanjenja obima posla prema Pravilniku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sitematizaciji radnih mesta od 23.02.2010. godine. Međutim, Pravilnikom o sistematizaciji od 31.03.2011. godine (donet pre donošenja rešenja o otkazu) u pojedinim centrima tuženog povećan je broj izvršilačkih radnih mesta koje poslove je tužilac mogao da obavlja s obzirom na stručnu spremu, radnu sposobnost i iskustvo (pomoćnik rukovodioca projekta za stečaj, pomoćnik rukovodioca projekta i poslove pomoćnika rukovodioca projekta za privatizaciju). Kako je u konkretnom slučaju tuženi otkazao ugovor o radu tužiocu iz razloga predviđenih odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, a da pre otkaza nije pokušao da mu obezbedi neku od mera za zapošljavanje predviđenu članom 155. stav 1. tačka 5. istog zakona, odnosno premeštaj na druge poslove u okviru preduzeća, pravilno su nižestepeni sudovi poništili osporeno rešenje kao nezakonito.

Bez uticaja su navodi revizije tuženog da je Nacionalna služba za zapošljavanje u svom mišljenju utvrdila da poslodavac nije mogao da primeni mere iz člana 155. stav 1 tačka 5. Zakona o radu pre otkaza tužiocu, s obzirom da je tuženi doneo Izmene i dopune Pravilnika 31.03.2011. godine (mišljenje Nacionalne službe je od 26.02.2010. godine) kojim je povećan broj izvršilaca u određenim centrima za poslove koje je tužilac mogao da obavlja u vreme davanja otkaza (27.06.2011. godine).

Polazeći od navedenog, u pogledu odluke kojom je poništeno osporeno rešenje o otkazu, nižestepeni sudovi su za svoj zaključak dali jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud. Suprotno navodima revizije, pravilna je odluka drugostepenog suda i u delu koji se odnosi na raspoređivanje tužioca, jer je u nadležnosti poslodavca da odlučuje o raspoređivanju zaposlenih na određena radna mesta.

Iz ovih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, osnovano se navodima revizije tužioca ukazuje da je pobijana presuda u delu koji se odnosi na zahtev tužioca za vraćanje na rad doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, s obzirom da je zaključak drugostepenog suda da

Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije nije pasivno legitimisana u odnosu na zahtev tužioca za vraćanje na rad. Agencija za privatizaciju je osnovana 2001. godine, u skladu sa tada važećim Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01...52/14). Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika („Službeni glasnik RS“, broj 89/2015), Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzela je od Agencije za privatizaciju zaposlene, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 112/15), propisan je prestanak rada Agencije za privatizacije od 01.02.2016. godine. Danom početka primene ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove privrede preuzelo je od Agencije za privatizaciju prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, koji su u funkciji obavljanja poslova utvrđenih ovim zakonom, kao i zaposlene raspoređene na poslovima privatizacije, tržišta kapitala i kontrole izvršenja ugovornih obaveza. Iz navedenog proizlazi da nakon prestanka sa radom Agencije za privatizaciju 01.02.2016.godine, saglasno odredbi člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije smatra se pravnim sledbenikom Agencije za privatizaciju.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno u odnosu na vraćanje tužioca na rad, sa stanovišta pravilne primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (član 31) u vezi člana 191. Zakona o radu, pa je predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od odluke o glavnoj stvari

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku, imajući u vidu navedene primedbe.

Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, imajući u vidu da po ovom pravnom leku tužena nije uspela, pa je primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković