U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stefana Stanojevića, zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Stanojevića – advokata Branimira Mitrovića i advokata Gorana Karadarevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 9/23 od 21.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-745/23 od 03.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Stanojevića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 9/23 od 21.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-745/23 od 03.04.2024. godine i to branioca okrivljenog – advokata Gorana Karadarevića u celosti, a branioca okrivljenog – advokata Branimira Mitrovića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru K 9/23 od 21.06.2023. godine, okrivljeni Stefan Stanojević oglašen je krivim zbog izvršenja - krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, i - krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.10.2021. godine do 25.11.2022. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po nepravnosnažnoj presudi Višeg suda u Somboru K 7/22 od 09.11.2022. godine od 25.11.2022. godine do 27.03.2023. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 27.03.2023. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija po presudi K 9/23.

Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-745/23 od 03.04.2024. godine, u stavu I, usvojene su žalbe branilaca okrivljenog Stefana Stanojevića i presuda Višeg suda u Somboru K 9/23 od 21.06.2023. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Stefana Stanojevića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i odredio da troškovi krivičnog postupka koji se odnose na navedeno krivično delo u iznosu od 33.490,00 dinara padnu na teret budžetskih sredstava suda. U stavu II izreke usvojena je žalba branioca okrivljenog Stefana Stanojevića i presuda Višeg suda u Somboru K 9/23 od 21.06.2023. godine preinačena u delu odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka u odnosu na krivično delo iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Stefana Stanojevića za navedeno krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.10.2021. godine do 25.11.2022. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po nepravnosnažnoj presudi Višeg suda u Somboru K 7/22 od 09.11.2022. godine počev od 25.11.2022. godine do 27.03.2023. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 27.03.2023. godine pa nadalje. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu II izreke presude. Žalbe branilaca okrivljenog Stefana Stanojevića, u preostalom delu, odbijene su kao neosnovane i u nepreinačnom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to:

- advokat Branimir Mitrović, sa predlogom da Vrhovni sud u celini ili delimično ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi povodom krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret ili umanjiti kaznu koja mu je izrečena;

- advokat Goran Karadarević, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili iste preinači i okirvljenog oslobodi ili blaže kazni.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog– advokata Branimira Mitrovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog– advokata Gorana Karadarevića je neosnovan u celosti.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Stefana Stanojevića – advokat Branimir Mitrović označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je okolnost koja je biće krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, sud prilikom odmeravanja kazne cenio kao otežavajuću okolnost. Naime, u obrazloženju presude Apelacioni sud u Novom Sadu je naveo da je okrivljeni iskazao upornost i bezobzirnost prilikom izvršenja krivičnog dela. Po stavu odbrane, upornost i stepen bezobzirnosti, u svojoj suštini predstavljaju biće krivičnog dela i sui generis ne mogu da budu otežavajuće okolnosti. U vezi sa iznetim, branilac citira odredbu člana 54. stav 3. KZ i navodi da kod izvršenja krivičnog dela na uporan i bezobziran način, u slučaju korišćenja istih kao otežavajućih okolnosti, takve okolnosti bi morale da prelaze uobičajenu meru, koja po pravilu, mora da postoji kod krivičnog dela iznude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni Stefan Stanojević, oglašen je krivim zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a prema činjeničnom opisu dela pribavljena imovinska korist iznosi 60.000 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti 7.110.000,00 dinara.

Odredbom člana 214. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od 1 do 8 godina, dok je u stavu 3. propisano da ako je delom iz stava 1. tog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 12 godina.

Imajući u vidu napred navedene odredbe Krivičnog zakonika, upornost i bezobzirnost prilikom izvršenja krivičnog dela, ne predstavljaju okolnosti koje su obeležja krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, pa shodno tome, ne mogu predstavljati ni okolnosti koje očigledno prevazilaze meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela, u smislu člana 54. stav 3. KZ a zbog čega se ista suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog može ceniti kao otežavajuća okolnost.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Branimira Mitrovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Gorana Karadarevića ističe se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da je prvostepenu presudu donela sudija Višeg suda u Somboru Valentina Knežević, koja je u više navrata učestvovala kao član vanpretresnog veća u donošenju rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i da je prilikom obrazlaganja odluke o pritvoru ulazila u meritum predmeta iznoseći tvrdnju da postoji opravdana sumnja da je izvršio krivično delo. Po stavu odbrane, na opisani način, sudija je definitivno imala predubeđenje u vezi sa onim što je predmet postupka, zbog čega je morala biti izuzeta. U vezi sa iznetim, branilac citira stavove iznete u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Novom Sadu, kao i u odluci Ustavnog suda Srbije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije Valentine Knežević, u smislu člana 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da činjenica da sudija Valentina Knežević učestvovala u sastavu veća koje je donelo rešenje o produženju pritvora ne predstavlja razlog koji dovodi u sumnju nepristrasnost postupajuće sudije Valentine Knežević prilikom vršenja sudijske dužnosti u označenom predmetu Višeg suda u Somboru K 7/22, a jedini slučaj kada bi postojao razlog za izuzeće – obavezno izuzeće jeste da je postupajuća sudija učestvovala u sastavu veća koje je odlučivalo o potvrđivanju optužnice, a što u konkretnom slučaju nije. Takođe Vrhovni sud ukazuje da odluke na koje se branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu sadašnju praksu Vrhovnog suda po pitanju učestvovanja sudija u donošenju rešenja o pritvoru.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog – advokata Gorana Karadarevića, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom i dopunom zahteva ukazuje. Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Branimira Mitrovića u preostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima kojima osporava postojanje upotrebe sile na strani okrivljenog, ali i pretnje, kao i činjenicu da u toku postupka nije na adekvatan način utvrđen osećaj ugroženosti, odnosno strah kod oštećenog, pre svega jer je izostalo veštačenje veštaka medicinske struke na navedenu okolnost.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog – advokata Branimira Mitrovića, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković