Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragoslav Ljubičanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, jer je drugostepeni sud nakon održanog pretresa preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa i na drugoj strani u trećem redu umesto reči „okrivljena zadobila tešku telesnu povredu“ uneo reči „oštećena zadobila tešku telesnu povredu“. Sem toga, branilac okrivljenog navodi i da je protiv prvostepene presude žalbu izjavio samo okrivljeni preko branioca, da je povodom žalbe branioca drugostepeni sud otvorio pretres i preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa, a na štetu okrivljenog odnosno da je otvorio pretres samo da bi bez smetnje preinačio presudu i to na način da osudi okrivljenog, odnosno da ispravi prvostepenu presudu. Po stavu odbrane, drugostepeni sud je preinačio presudu na štetu okrivljenog u situaciji kada je samo branilac okrivljenog podneo žalbu protiv presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac precizirao optužni predlog Kto 77/17 od 12.10.2017. godine činjenično u odnosu na prvookrivljenog AA podneskom od 19.10.2021. godine, kao i da je na glavnom pretresu održanom dana 05.10.2022. godine ponovo precizirao optužni akt u pogledu uračunljivosti okrivljenog.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude, obzirom da je izreka pravnosnažne presude identična sa dispozitivom optužnog predloga Kto 77/17 od 19.10.2021. godine javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Lazarevcu koji je poslednji put preciziran dana 05.10.2022. godine na glavnom pretresu.

Shodno tome, ne stoje navodi zahteva da je sud uneo u izreku pravnosnažne presude elemente koji nisu navedeni u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog AA i isto krivično delo – teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da se povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP odnosi na prekoračenje optužbe, a to dalje znači da ne sme da dođe do povrede identiteta optužbe i presude, a ne povrede identiteta prvostepene i drugostepene presude, odnosno izreka tih presuda.

Nadalje, odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije i krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je protiv pobijane prvostepene presude žalbu izjavio samo branilac okrivljenog AA. Takođe, iz spisa proizlazi i da je drugostepeni sud, a nakon što je otvorio pretres, izvršio izmenu u činjeničnom opisu izreke presude prvostepene tako što je umesto reči „okrivljena“ uneo reč „oštećena“.

Prema stavu Vrhovnog suda, na opisani način nije izvršeno prekoračenje u smislu dodavanja inkriminacije za predmetno krivično delo, jer je izrekom drugostepene presude okrivljeni ponovo oglašen krivim za isto krivično delo kao u prvostepenoj presudi i osuđen je na istu kaznu zatvora (šest meseci). Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da je pobijanom drugostepenom presudom, a obzirom da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, okrivljeni doveden u povoljniji položaj, jer je, na osnovu člana 45. stav 3. ZKP određeno da će okrivljeni kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora.

Shodno iznetom, neosnovani su i navodi iz zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja branilac okrivljenog AA označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz označava video zapis sa menjačnice „...“. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je još prethodnom odlukom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 390/20 utvrđena nezakonitost ovog dokaza obzirom da je prvi put ukinuta presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 140/17 upravo iz razloga jer je prvostepeni sud van pretresa 04.04.2019. godine doneo rešenje kojim se određuje izvođenje dokaza pregledom snimaka sa sigurnosnih kamera menjačnice „...“ nakon čega je izvršen uvid u navedene snimke dana 29.08.2019. godine. Nakon ukidanja prvostepene presude prvostepeni sud je ponovo izveo ovaj nezakonit dokaz samoinicijativno bez ikakve inicijative javnog tužioca, čime je povredio ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 15. stav 2. ZKP propisano je da je teret dokazivanja optužbe na strani tužioca, a u odredbi člana 15. stav 3. ZKP propisano je da sud izvodi dokaze na predlog stranaka, a u odredbi člana 15. stav 4. ZKP je propisano ovlašćenje suda da da nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili da izuzetno sam odredi da se takvi dokazi izvedu ako sud oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Iz spisa predmeta proizlazi da je zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Lazarevcu podneskom Kto br. 77/17 od 20.12.2018. godine dostavio snimke sa sigurnosnih kamera menjačnice „...“ u ... koji su narezani na CD u prilog istog i stavio dokazni predlog da se snimci pregledaju na glavnom pretresu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud bio ovlašćen na glavnom pretresu održanom pret tim sudom da kao dokaz izvede isti odnosno da se izvrši uvid u snimak video nadzora sa menjačnice „...“, a što je i učinio kada je doneo rešenje na osnovu člana 15. ZKP i na zapisniku o glavnom pretresu od 17.05.2022. godine u prisustvu zamenika javnog tužioca, okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Dragoslava Ljubičanovića izveo navedeni dokaz, kada su okrivljeni i njegov branilac imali mogućnost da iznesu primedbe na navedeni dokaz i način njegovog izvođenja.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da navedeni dokaz – video zapis sa CD nije nezakonit dokaz ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja i nije u suprotnosti sa odredbama ZKP i sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva ne predstavlja dokaz koji u smislu člana 84. ZKP nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog AA - advokat Dragoslav Ljubičanović, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, pa shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je pobijanim presudama učinjena i povreda člana 32. Ustava Republike Srbije jer je okrivljenom povređeno pravo na pristup sudu.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković