Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o poklonu overenim kod Prvog osnovnog suda u Beogradu dana 27.05.2013. godine pod brojem I Ov .../... tužilac je svojim sinovima, tuženima u ovoj parnici, poklonio vlasništvo na dvojnoj porodičnoj kući strukture Po+P+1+Pk, površine 425m², sagrađenoj bez odobrenja za gradnju na kp. br. ... KO ..., na adresi ..., ... ... i ... . Ugovorom je konstituisano poklonodavčevo pravo doživotnog plodouživanja stanovanjem, uz njegovu saglasnost da poklonoprimci nastave sa postupkom legalizacije predmetne porodične stambene zgrade započetim kod Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Grada Beograda pod brojem XXXI-12-351.21-608208/10 (raniji broj 351-816/03), uz obavezu tužioca da bez pisane saglasnosti tuženih u kuću ne uvodi treća lica i uz obavezu tuženih da bez pisane saglasnosti tužioca kućom, čiji su suvlasnici po ugovoru o poklonu sa po ½ idealnog dela, ne mogu raspolagati nekim pravnim poslom. Prema iskazanom dogovoru ugovarača, koji su u to vreme bili u skladnim odnosima, sa posebno brižnim ophođenjem sinova prema ocu posle majčine smrti, nacrt ugovora je sačinila advokat Svetlana Marjanović, koja je primerke nacrta predala tužiocu i tuženima da se sa istim upoznaju. Ugovor je overen posle 2-3 meseca od sačinjavanja nacrta koji im je dana 27.05.2013. godine advokat Svetlana Marjanović pročitala u svojoj kancelariji i nakon čega su ga stranke potpisale bez primedbi. Po overi ugovora u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, advokat Svetlana Marjanović je primerak istog predala svakom od ugovarača. Posle overe ugovora tužilac je zasnovao zajednicu života sa GG, što je dovelo do verbalnih sukoba među parničnim strankama i do prestanka komunikacije, zbog čega je tužilac prvo pokrenuo postupak za opoziv ugovora o poklonu zbog neblagodarnosti, okončan odbijanjem tužbenog zahteva presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22001/15 od 15.03.2018. godine, pravnosnažnom dana 24.10.2019. godine, a zatim i ovu parnicu za poništaj ugovora usled mana volje.

Primenom člana 117. u vezi sa članom 111. Zakona o obligacionim odnosima nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac prekludiran u podnošenju ove tužbe, jer je od zaključenja ugovora dana 27.05.2013. godine do pokretanja parnice dana 25.12.2019. godine proteklo više od tri godine. Izvedenim dokazima nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac prilikom sačinjavanja i overe ugovora iskazao nameru darivanja nepokretnosti svojim sinovima, a ne volju da sa njima zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, čemu se ne pristupa overom potpisa od strane administrativnog radnika, već po posebnom postupku regulisanom Zakonom o nasleđivanju, koji sprovodi sudija po pravilima Zakona o vanparničnom postupku. Tužilac nije dokazao nepostojanje pobude darivanja, jer od overe predmetnog ugovora 2013. godine do narušavanja međusobnih odnosa tokom 2015. godine nije osporavao svoj motiv za zaključenje ugovora o poklonu i nije uskraćivao svoju saglasnost datu tuženima da nastave sa postupkom legalizacije objekta, tako da osporavani ugovor ne odstupa od odredbi članova 51-53. ZOO i u konkretnom slučaju nema mesta primeni zakonskih odredbi koje regulišu pitanje ništavosti pravnog posla.

Revizijom pobijana odluka, i po stanovištu Vrhovnog suda, zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 111. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.

Članom 117. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude (stav 1), a da to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora (stav 2).

Ugovor o poklonu je dobročini pravni posao čiji su bitni elementi predmet poklona i namera da se poklon učini i uobičajeno je vezan za ličnost ugovarača. Kako nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, na pitanje punovažnosti ugovora o poklonu, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i tokom neprijateljske okupacije, primenjuju se pravila Srpskog građanskog zakonika (paragrafi 561-568). Kada je predmet poklona nepokretnost, uslov punovažnosti su pisana forma i overa potpisa ugovarača (u momentu overe spornog ugovora) od strane suda. Kao formalni pravni posao i ugovor o poklonu se može pobijati iz razloga ništavosti (član 103. ZOO), poništaja i podleže opozivu (osiromašenje poklonodavca ili velika neblagodarnost poklonoprimca prema poklonodavcu).

Tužilac je tužbu podneo tvrdeći da je zaključenju ugovora o poklonu pristupio pod pretnjom tuženih i da je njegova namera bila zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Navedeni razlozi su međusobno kontradiktorni, jer tuženi svakako ne bi imali razloga da pretnjom motivišu tužioca da pristupi zaključenju ugovora u sopstvenu korist, odnosno da sebi obezbedi doživotno staranje i pomoć od strane tuženih. Protivno svojoj dužnosti da na sporne okolnosti predloži dokaze kojima će se utvrditi odsustvo namere darivanja, tužilac tu bitnu činjenicu nije dokazao, što bi od značaja bilo u situaciji da je tužba za poništaj ugovora o poklonu podneta blagovremeno, odnosno pre isteka roka od tri godine od dana zaključenja ugovora, što ovde nije slučaj.

Sadržinom revizije ponavljaju se tvrdnje iznete tokom glavne rasprave i žalbenog postupka, koje su od strane prvostepenog i drugostepenog suda detaljno razmotrene i argumentovano obrazložene pravilnom primenom materijalnog prava, zbog čega se ovom odlukom neće detaljnije obrazlagati.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen je primenom člana 154. ZPP, jer se ne radi o trošku potrebnom za vođenje postupka.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković