Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-Po1 10/24 od 04.07.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Vladimira Vukovića, a presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KPo4 43/23 od 22.04.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vuković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i zbog povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima u smislu člana 483. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vuković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ali iz zahteva proizilazi da suštinski ističe samo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlaže navodima da u radnjama, koje su okrivljenom stavljene na teret, nema obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 4. u vezi stava 3. KZ u vezi člana 61. KZ za koje je oglašen krivim niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, u vremenskom periodu od 28.08.2015. godine do 31.12.2018. godine, neovlašćeno prodavao robu čije je promet ograničen i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara i to tako što je neovlašćeno prodavao mineralne resurse za dobijanje prirodnih građevinskih materijala, čiji promet je na osnovu člana 82. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima ograničen, a koje je bez odobrenja nadležnog ministarstva ekspolatisao na lokalitetu opisanom u izreci presude, a potom prodao i prilikom izvođenja građevinskih radova na pripremi terena za naručioce radova, koji su bliže označeni u izreci, iste ugradio i naplatio, i tako pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.456.490,00 dinara.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja sadržanim u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 4. u vezi stava 3. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA, oglašen krivim, i to kako subjektivna obeležja koja uključuju uračunljivost i umišljaj okrivljenog, tako i objektivna obeležja koja se tiču objekta radnje (robe) i same radnje izvršenja koja se sastoji u neovlašćenoj prodaji robe čiji je promet ograničen propisom navedenim u izreci presude, u kojoj je, pored toga, jasno navedena visina protivpravne imovinske koristi, koja u konkretnom slučaju, prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koju obrazlaže osporavanjem dokazne vrednosti nalaza i mišljenja veštaka ekonomske i građevinske struke, koja je bila predmet ocene nižestepenih sudova, i sa tim u vezi ističe da prvostepeni sud u presudi nije naveo niti cenio izjašnjenja stručnih savetnika odbrane koja u potpunosti opovrgavaju ove nalaze.

Osporavajući pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i postojanje razloga prvostepene presude o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, podnosi i zbog povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, u smislu člana 483. stav 1. tačka 3) ZKP. Međutim, branilac uz zahtev ne dostavlja odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, iz kog razloga nije bio predmet razmatranja ovog suda.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Vukovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković