Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, s tim da iz sadržaja obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je protiv okrivljenog zbog istog događaja pred Prekršajnim sudom u Vranju, u predmetu Pr br.626/22, vođen prekršajni postupak zbog istog događaja, koji je okončan pre podnošenja optužnog predloga, zbog čega smatra da je sud osuđujući okrivljenog za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ povredio načelo ne bis in idem jer je prekršajni postupak pravnosnažno okončan pre donošenja pobijanih presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

U konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa stoga vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, a nakon okončanja prekršajnog postupka protiv okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Prekršajnog suda u Vranju Pr 626/22 od 29.11.2022. godine, okrivljeni AA, na osnovu člana 250. stav 1. tačka 3, Zakona o prekršajima, oslobođen odgovornosti „da je dana 21.10.2021. godine na pravcu s. ..., stavio u promet bukovo ogrevno drvo u količini od 1,03 m3, bez žiga i prateće dokumentacije motornim vozilom, a zaustavljeno od strane radnika PS, drva su privremeno zaplenjena i data na čuvanje“, čime bi učinio prekršaj iz člana 112. stav 1. tačka 30) u vezi člana 60. stav 1. Zakona o šumama jer nije dokazano da je učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom postupku, okrivljeni AA je u krivičnom postupku, pobijanom presudom prvostepenog suda, koja je potvrđena drugostepenom presudom, oglašen krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, koje je izvršio „u periodu od 21.10.2021. godine do 14.12.2021. godine, u selu ...“, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, „u nameri da spreči dokazivanje uništio predmete koji služe za dokazivanje, na taj način što je bukova ogrevna drva u količini od 1,5 prostornih metara u oblicima, istruganih na dužini od po jednog metra, koja nisu bila žigosana šumskim žigom i koja su od okrivljenog uz potvrdu PU u Vranju o oduzetim predmetima oduzeta dana 21.10.2021. godine i ostavljena na čuvanje bez prava otuđenja do okončanja postupka, jer su drva predstavljala predmet izvršenja prekršaja, obzirom da nisu žigosana i nije utvrđeno sa koje parcele su drva posečena, predmetna drva koja su služila kao dokaz u postupku u potpunosti uništio na taj način što je ista sagoreo“.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Iz iznetih činjeničnih opisa prekršaja iz člana 112. stav 1. tačka 30) u vezi člana 60. stav 1. Zakona o šumama i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, proizlazi da su i prekršajni i krivični postupak vođeni protiv istog učinioca, ovde okrivljenog AA, zbog radnji preduzetih u selu ..., u kom smislu je reč o istom prostornom okviru. Međutim, u konkretnom slučaju nema istovetnosti u pogledu vremenskog okvira i radnje izvršenja. Ovo iz razloga što je prekršajni postupak protiv okrivljenog, u kom je oslobođen odgovornosti jer nije dokazano da je učinio prekršaj iz člana 112. stav 1. tačka 30) u vezi člana 60. stav 1. Zakona o šumama, vođen zbog toga što je 21.10.2021. godine okrivljeni stavio u promet drva bez šumskog žiga i dokumentacije koja prati drvo u prometu, dok je je krivično delo iz 336. stav 2. KZ, za koje je oglašen krivim, izvršio u vremenskom periodu od 21.10.2021. godine do 14.12.2021. godine, tako što je u nameri da spreči dokazivanje, uništio predmete koji služe za dokazivanje i to upravo drva bez šumskog žiga i prateće dokumentacije, koja su predstavljala predmet izvršenja navedenog prekršaja.

Dakle, iako je reč o istom okrivljenom i istom prostornom okviru, činjenični opis prekršaja 112. stav 1. tačka 30) u vezi člana 60. stav 1. Zakona o šumama u bitnom je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, i u pogledu vremenskog okvira i preduzetih radnji izvršenja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela (idem). Samim tim, ne radi se o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa stoga vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, a nakon okončanja prekršajnog postupka protiv okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda nerazumljive i protivrečene same sebi i razlozima presuda, odnosno da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a da su oni koji su navedeni suprotni sadržini isprava u spisima predmeta, dok navodima kojima osporava pravilnosot i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Međutim, Vrhovni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao s obzirom na to da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stošića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković