Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 566/24 od 16.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Golubović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prekoračena optužba od strane suda u pogledu objektivnog identiteta optužbe i presude, jer optužni akt nije vremenski preciziran prema utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno navedeno je da su krivična dela izvršena neutvrđenog dana, što predstavlja širok pojam u smislu izvršenja krivičnog dela

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivnih i objektivnih obeležja dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način bi se pogoršao njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na ista lica – okrivljenog AA i BB i na ista krivična dela - četiri krivična dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude K 446/19 od 13.03.2024. godine, sa činjeničnim opisom u optužnom predlogu OJT u Mladenovcu Kto 395/19 od 28.10.2019. godine. Vreme izvršenja krivičnog dela iako ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, u konkretnom slučaju je identično u izreci presude i dispozitivu optužnog akta – vremenski period od 25.04.2017. do 29.01.2019. godine, te se ne može govoriti o prekoračenju optužbe.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali navedene povrede ne obrazlaže, pa zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu nema sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, te se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Osim toga, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4 ZKP, pa se Vrhovni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza, kao i koje činjenice je sud iz kog dokaza utvrdio i kako je izvedene dokaze obrazložio u svojim odlukama, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje, u smislu člana 440. ZKP, a koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4 ZKP, pa se Vrhovni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković