U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju ukazuje revident. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda koja bi mogla biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje iz razloga što se pravilnost utvrđenog činjenčinog stanja u revizijskom postupku može ceniti samo u procesnoj situaciji koja propisuje odredba člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 403. stav 2. istog Zakona, što ovde nije slučaj. Takođe, revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, pa Vrhovni sud ove revizijske navode nije posebno cenio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u ukupnom trajanju od dve godine i šest meseci. Ugovorom o radu od 27.09.2019. godine tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova na radnom mestu ... u ..., stupanjem na rad dana 11.10.2019. godine, a shodno članu 3. ugovorio je šest meseci probnog rada, s tim što pre isteka ovog perioda oba ugovarača mogu raskinuti ugovor uz otkazni rok od pet dana. Pre zaključenja navedenog ugovora tužilac je sa tuženim zaključio više ugovora o radu na određeno vreme, pored ostalih i ugovor od 07.06.2018. godine na vremenski period od šest meseci kojim je u članu 4. propisano da će tužilac obavljati poslove radnog mesta ... u ... . Navedenim ugovorom od 07.06.2018. godine tužilac je ugovorio probni rad za iste poslove. Osporenim rešenjem tužiocu je dana 10.04.2020. godine prestao radni odnos istekom roka za koji je ugovoren probni rad, jer nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je sveobuhvatnom analizom rada tužioca njegov nadređeni stekao uverenje da za vreme probnog rada nije zadovoljio kriterijume i standarde poslodavca i nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za dalji nastavak rada kod tuženog, zbog čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje nezakonito, pa su primenom odredbi materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev. Prvostepeni sud je zaključio da se probni rad sa zaposlenim može ugovoriti samo u trajanju od šest meseci, odnosno samo prvim ugovorom o radu, koji uslov je tužilac već ispunio radeći na istim poslovima po ugovoru o radu od 07.06.2018. godine (... u ...) zbog čega je tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu osporenim rešenjem, iz razloga što nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti na istim poslovima na kojima je već prethodno ispunio uslove probnog rada.

Apelacioni sud nalazi da je tužbeni zahtev osnovan, ali iz drugih razloga. Drugostepeni sud smatra da postupak ocene od strane rukovodioca sektora o probnom radu tužioca mora biti proverljiv, s obzirom da se u sudskom postupku ocene zakonitosti pojedinačnog akta kojim je odlučeno o prestanku radnog odnosa zaposlenog ceni čitav postupak koji je prethodio njegovom donošenju, a ne samo sa formalno-pravnog već i materijalno-pravnog stanovišta, jer zaposleni treba da zna da li su razlozi za otkaz ugovora o radu sledili iz subjektivnih ili objektivnih razloga, čime se omogućava i kontrola u pogledu pravilnosti primene odgovarajućeg matrijalno-pravnog propisa. Ovo posebno kod činjenice što osporenom pojedninačnom aktu poslodavac nije naveo da li je i koje kriterijume propisane aktom poslodavca primenio prilikom ocene rada tužioca tokom spornog perioda i na koji način.

Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka drugostepenog suda.

Odredbom člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/2005 ... 95/18) propisano je da se ugovorom o radu može ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1.). Probni rad može trajati najduže šest meseci (stav 2.). Poslodavac ili zaposleni mogu za vreme probnog rada da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet dana i da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3.). Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuću radnu i stručnu sposobnost prestaje radni odnos sa danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4.). Identične odredbe su sadržane i u članu 8. Pravilnika o radu tuženog od 21.12.2017. godine, dok prema stavu 5. tog Pravilnika rezultate koje je zaposleni pokazao za vreme trajanja probnog rada ocenjuje rukovodilac sektora odnosno službe u kojoj zaposleni radi, neposredni rukovodilac, opisnom pismenom ocenom koju dostavlja direktoru.

Rešenje o otkazu ugovora o rada mora da bude obrazloženo, što podrazumeva da se daju razlozi za donošenje takvog rešenja odnosno za ono što je sadržano u izreci rešenja. Zaposleni ima pravo na pravna sredstva protiv rešenja o otkazu ugovora o radu, pa ako to rešenje nema obrazloženje, suštinski zaposleni nema pravo na pravno sredstvo. Stoga, nije prihvatljiv stav iznet u reviziji da u konkretnom slučaju poslodavac nije morao da u obrazloženju da detaljnije razloge od onih koje je dao. U obrazloženju tog rešenja tuženi nije pobrojao propuste tužioca iz kojih proizlazi da on svoje radne obaveze nije izvršavao blagovremeno i pravilno, odnosno da nije zadovoljio na poslovima svog radnog mesta. Iz sadržine rešenja se ne može izvesti zaključak da li se radi o subjektivnoj oceni poslodavca, jer nisu navedeni jasni i konkretni propusti tužioca koji su utvrđeni na osnovu objektivnih kriterijuma, koji su merljivi i proverljivi. Stoga je Vrhovni sud revizijske navode ocenio neosnovanim.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković