Branilac okrivljenog Milutina Ilića - advokat Slobodan Antonić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je ispitivanje oštećene vršeno preko predsednika sudećeg veća i prisutnih radnica Centra za socijalni rad Loznica, koje su bile prisutne i prilikom njenog saslušanja u toku istražnog postupka, te da je ispitivanje oštećene moglo biti zakonito samo u slučaju da je oštećenoj određen status posebno osetljivog svedoka, shodno članu 103. ZKP, koji status se određuje donošenjem posebnog rešenja, a kako oštećena, u konkretnom slučaju, nije imala status posebno osetljivog svedoka, to je njen iskaz po načinu pribavljanja nezakonit dokaz u smislu člana 84. u vezi člana 16. stav 1. ZKP. Pored navedenog, branilac napominje i da oštećenoj nije postavljen punomoćnik u smislu člana 103. stav 3. ZKP, radi zaštite interesa posebno osetljivog svedoka, već je postavljen iz razloga što je oštećena maloletna.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna oštećena dana 27.12.2018. godine, na zapisniku sastavljenim pred VJT u Šapcu i na glavnom pretresu održanom 01.11.2019. godine u prisustvu branioca okrivljenog, punomoćnika oštećene i predstavnika Centra za socijalni rad, upozorena na prava iz člana 93. i 94. ZKP, u svemu saslušana u skladu sa zakonom, a okolnost da je njenom saslušanju prisustvovao i predstavnik Centra za socijalni rad ne podrazumeva da mora da ima status posebno osetljivog svedoka koji status se može odrediti zbog postojanja određenih okolnosti, vezanih sa samog svedoka, koje su takvog karaktera da svedoka čine posebno osetljivim, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

U prestalom delu obrazloženja navedene povrede branilac navodi da je sud prilikom saslušanja oštećene istoj postavljao sugestivna pitanja, na koja je ona potvrdno odgovarala klimanjem glave ili sa reči „da“, na koji način se suštinski osporava način izvođenja dokazne radnje, saslušanje oštećene u svojstvu svedoka i time suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 98. i 402. ZKP, a što ne predstavlja dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milutina Ilića u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede ne ukazuje na koji način je krivični zakon povređen, već navodi da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo iz izreke presude. Po navodima branioca, oštećena se protivila i sve vreme govorila da neće da polno opšti sa oštećenim, pa samim tim ne može imati svojstvo nemoćnog lica. Iz veštačenja proizilazi da je kod oštećene prisutna laka duševna zaostalog, završila je osnovnu školu i srednju trogodišnju školu i nije imala teškoća u savlađivanju programa, a pošto je mogla da shvati značaj polnog čina i tome se verbalno protivila, jasno je po mišljenju branioca da se ne radi o nemoćnoj osobi. Branilac navodi i da kod okrivljenog nije mogla da postoji svest da je oštećena duševno zaostala osoba obzirom da je redovno pohađala školu i obavljala sve druge aktivnosti koje obavlja psihički zdrava osoba.

Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac zahtevom ukazuje i na povredu člana 16. stav 5. ZKP i navodi da na pretres pred drugostepenim sudom nije pozvana oštećena i njen punomoćnik, iako se radilo o licima čije je pozivanje obavezno, shodno odredbi člana 449. ZKP, kao i da je drugostepeni sud, shodno odredbi člana 450. stav 6. ZKP, trebalo da pozove suprugu i ćerke okrivljenog, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 449. i 450. stav 6. ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milutina Ilića - advokata Slobodana Antonića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković