Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik poljoprivrednog domaćinstva u selu ..., Opština Aleksandrovac. Dana 19.05.2020. godine na području Opštine Aleksandrovac pao je grad, kao i u selu ... . Tom prilikom tužilac je pretrpeo štetu jer su mu stradali usevi i to: zasadi malina na 85 ari, dve parcele kupina od ukupno 60 ari i jagoda na oko 40-45 ari. Utvrđeno je da je navedenog dana na području Radarskog centra Kruševac delovala je protivgradna zaštita i ispaljeno je 615 raketa, sa pet stanica u Aleksandrovcu su sa devet mesta ispaljene rakete, kao i da je tog dana ispaljen rekordan broj raketa. Tužilac nije imao postavljenu protivgradnu mrežu iznad svojih zasada voća i nije osiguravao useve, jer nije podnosio zahtev za subvenciju. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da ukupna šteta (stvarna šteta i izmakla korist) na tužiočevim zasadima voća prema cenama u vreme izrade nalaza i mišljenja iznosi 17.967.074,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 154, 172. i 192. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), te člana 11. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009, 92/2011, 93/2012) i člana 11. Zakona odbrani od grada („Službeni glasnik RS“, br. 54/2015), odbili tužbeni zahtev. Zaključili su da je Radarski centar Kruševac, odnosno tužena preduzela sve kako bi se šteta izbegla, budući da je ispaljen rekordan broj raketa, te da nasuprot tome tužilac nije preduzeo sve mere i radnje kako bi smanjio štetu koja preti njegovim zasadima, budući da je mogao da traži subvenciju za postavljanje mreže, što nije učinio, a nije ni osigurao svoje useve, zbog čega nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 154. ZOO. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da je šteta nastala uticajem elementarne nepogode, kao više sile, koju nije moglo da spreči delovanje strelaca ispaljivanjem protivgradnih raketa, te stoga tužena nije odgovorna za naknadu štete (u ovom slučaju) u smislu odredbe člana 172. ZOO i odredbe člana 11. Zakona o vanrednim situacijama, pri činjenici da je RHMZ u potpunosti sproveo sve mere i aktivnosti propisane odredbom člana 11. Zakona o odbrani od grada u pogledu organizovanja, upravljanja, rukovođenja i sprovođenja odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije, pa i na teritoriji koja je u nadležnosti Radarskog centra Kruševac. Drugostepeni sud je ocenio i da je za sezonu 2020. godine, uspostavljen i obezbeđen rad mreže radarskih centara, kao i telekomunikacione mreže i u okviru toga i rad Radarskog centra Kruševac, kao i rad mreža lansirnih stanica na teritoriji koju pokriva obuka strelaca na lansirnim stanicama, a izvršena je i blagovremena nabavka sredstava zasejavanje gradonosnih oblaka hemijskim reagensom, sve prema usvojenoj metodologiji, po pravilima struke i u potpunosti u skladu sa instrukcijom o radu mreža lansirnih stanica.

Izloženo pravno stanovište prihvata i Vrhovni sud kao pravilno, nalazeći da je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (stav 1), dok je odredbom člana 172. stav 1 istog zakona propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih ovlašćenja. Odredbom člana 192. istog zakona, propisano je da štetnik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Saglasno navedenom, nezakonit rad službenog lica ili organa pravnog lica karakteriše postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, dok se pod nepravilnim radom podrazumeva činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti, čime se povređuje pravo ili interes trećeg lica.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, u konkretnom slučaju tužena je preduzela sve što je mogla kako bi se šteta izbegla, budući da je za sezonu 2020. godine uspostavljen i obezbeđen rad mreže radarskih centara, kao i telekomunikacione mreže i u okviru toga i rad Radarskog centra Kruševac, kao i rad mreža lansirnih stanica na teritoriji koju pokriva obuka strelaca na lansirnim stanicama, a izvršena je i blagovremena nabavka sredstava zasejavanje gradonosnih oblaka hemijskim reagensom, sve prema usvojenoj metodologiji, po pravilima struke i u potpunosti u skladu sa instrukcijom o radu mreža lansirnih stanica, kao i da je 19.05.2020. godine ispaljen rekordan broj raketa, a da nasuprot tome tužilac nije preduzeo sve mere i radnje kako bi smanjio štetu koja preti njegovim zasadima, budući da je mogao da traži subvenciju za postavljanje mreže, što nije učinio, a nije ni osigurao svoje useve. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je šteta nastala uticajem elementarne nepogode, kao više sile, koju nije moglo da spreči delovanje strelaca ispaljivanjem protivgradnih raketa, zbog čega ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. U preostalom delu revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da oni nisu nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković