U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marjana Benića, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marjana Benića - advokata Slađana Arsića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 200/2024 od 16.05.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 429/24 od 16.07.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marjana Benića - advokata Slađana Arsića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 200/2024 od 16.05.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 429/24 od 16.07.2024. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 200/2024 od 16.05.2024. godine, Benić Marjan oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. Oštećeni PA „Semenara“ DOO Niš i DOO „Golden market“ Beograd su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu, shodno članu 258. stav 4. ZKP. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 429/24 od 16.07.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Marjana Benića i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 200/2024 od 16.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marjana Benića - advokat Slađan Arsić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava video zapise koji su pribavljeni sa sigurnosnih kamera Poljoprivredne apoteke „Semenara“ i STR „Golden market“. U vezi sa iznetim, branilac navodi da su navedeni dokazi pribavljeni na nezakoniti način, obzirom da audio i video zapisi predstavljaju takozvane „digitalne dokaze“ koji se definišu kao „bilo koja informacija generisana, obrađivana, uskladištena ili prenesena u digitalnom obliku“. Dalje se navodi da specifičnost ovih dokaza leži u činjenici da se nalaze u digitalnoj formi, odnosno da su zabeleženi na određenom elektronskom nosiocu podataka – mobilnom telefonu, kompjuteru, kameri, koji predstavljaju uređaje za automatsku obradu podataka. Po stavu odbrane, označeni dokazi su pribavljeni suprotno odredbama člana 152. stav 3, 147. stav 3. i 150. ZKP.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i, s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani 2, stav pet, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, obzirom da oštećeni nisu istakli imovinskopravni zahtev. S tim u vezi branilac citira odredbe člana 253. stav 2. i člana 254. stav 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o „dosuđenom imovinskopravnom zahtevu“ ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Izrekom pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Leskovcu, koja je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni je oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. Istom presudom oštećeni PA „Semenara“ DOO Niš i DOO „Golden market“ Beograd su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućeni da imovinskopravni zahtev ostvaruju u parničnom postupku.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, kako su prema izreci pravnosnažne presude oštećeni upućeni da imovinskopravni zahtev mogu da ostvaruju u parničnom postupku, u smislu člana 258. stav 4. ZKP, odnosno da sud nije dosudio imovinskopravni zahtev, to u konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom nije ni mogla biti učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je presudom prvostepenog suda optužba prekoračena u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog akta javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt br. 1096/2021 od 09.02.2022. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, iz kog razloga su potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marjana Benića - advokata Slađana Arsića, kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu na glavnom pretresu održanom dana 06.05.2022. godine precizirao optužni akt, gde je umesto datuma „24.08.2021. godine“ stavio datum 24.07.2021. godine“.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodi i da u ovom postupku nije utvrđena autentičnost video snimaka, a koju autentičnost je odbrana nekoliko puta osporavala, te iznosi sopstvenu analizu iskaza svedoka AA, BB, sopstvenu ocenu izveštaja PU Leskovac od 24.08.2021. godine i nalaza i mišljenja veštaka Mirka Popovića od 07.04.2024. godine. Takođe, branilac ukazuje i da je sud odbio predlog odbrane da se veštak ispita na glavnom pretresu.

Vrhovni sud nalazi da branilac iznetim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući ocenu dokaza od strane suda i iznoseći svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Marjana Benića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković