Istom presudom, prema okrivljenom su na osnovu člana 3. stav 1. tačka 8. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, izrečene posebne mere propisane članom 7. stav 1. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, bliže navedene u izreci presude, koje će se sprovoditi najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora, s tim da posle isteka svake četiri godine početka primene ovih posebnih mera, sud koji je doneo prvostepenu presudu će po službenoj dužnosti odlučiti o potrebi njihovog daljeg sprovođenja. Upravi za za izvršenje krivičnih sankcija će se po pravnosnažnosti presude dostaviti podaci okrivljenog AA propisani članom 13. stav 2. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, radi upisa u posebnu evidenciju.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 17/24 od 03.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu – Posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Luka Jagić, zbog, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) do 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede odredbe člana 113. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će utvrditi da je zahtev osnovan, ukinuti pobijane presude i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe usled nedostataka dokaza ili nepostojanja krivičnog dela.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to zapisniku o pretresanju stana MUP RS – Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala br.58/23 od 20.09.2023. godine. S tim u vezi branilac navodi da je pretres stana nezakonit dokaz i da je isti izvršen u periodu od 06,25 časova, dok je internet pretraživač na predmetnom desktop računaru koji je tom prilikom oduzet korišćen istog dana, ali u kasnijem vremenskom periodu od 07,46 časova, u kom periodu okrivljeni već nije imao pristup računaru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je ocenio neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za prethodni postupak, dana 18.09.2023. godine na osnovu člana 152. u vezi člana 155., 156. i 157. ZKP, a povodom zahteva javnog tužioca VJT u Beogradu, doneo naredbu Kpp Pov. 1084/23 da se izvrši pretresanje stana i drugih prostorija u ..., ... ulica br. ..., čiji je držalac i koje koristi AA, a radi pronalaženja tragova i dokaza koji potiču od krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS – Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala br.58/23 od 20.09.2023. godine proizlazi da je pretresanje stana okrivljenog preduzeto na osnovu navedene naredbe sudije za prethodni postupak (Kpp Pov. 1084/23 od 18.09.2023. godine), da je naredba u smislu člana 156. stav 1. ZKP pre početka pretresanja stana predata okrivljenom AA, kao držaocu stana, uz poziv da dobrovoljno preda predmete koji se traže i uz pouku da ima pravo da uzme advokata, te da su pretresanju stana okrivljenog prisustvovali punoletni građani u svojstvu svedoka i to BB i VV, koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja. Iz istog zapisnika proizlazi da su tokom pretresanja u stanu okrivljenog pronađeni, te privremeno oduzeti predmeti navedeni u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, kao i da je okrivljeni, kao držalac stana, navedeni zapisnik potpisao bez ikakvih primedbi. Isti zapisnik su potpisali i svedoci BB i VV, kao i ovlašćeno službeno lice koje je vršilo pretres.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 20.09.2023. godine sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155 – 157. ZKP i da predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istom se može zasnivati presuda. Takođe, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 20.09.2023. godine, koje su proistekle iz radnje pretresanja stana okrivljenog, su zakoniti dokazi i po načinu pribavljanja i po sadržini i na istima se može zasnivati sudska odluka.

Stoga se neosnovanim ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na njemu, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenična urtvrđenja sudova u pogledu uzrasta devojaka koje se nalaze na 725 fotografija, odnosno jednom video snimku, te ističe da je u konkretnoj situaciji trebalo odrediti antropološko veštačenje na ove okolnosti, u smislu člana 113. ZKP, kao i da izvedeni dokazi nisu u skladu sa odredbom člana 15. stav 2. ZKP, kao i da je sud bez stručnog znanja cenio uzrast devojaka na snimcima. Pored toga, branilac ističe da se propust suda ogleda i u činjenici da se veštak informacionih tehnologija izjasnio da pretragom preko „Google“ nije moguće pristupiti sajtovima sa dečijom pornografijom, s obzirom da ovaj pretraživač filtrira pretrage, pa je sud pogrešno utvrdio odlučujuće činjenice. Osim toga, ističe i da je nakon pretresa stana, neko drugi imao pristup računaru okrivljenog i vršio modifikacije, te je i ovaj dokaz u suprotnosti sa članom 16. stav 1. ZKP, na koji način branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Pored toga branilac okrivljenog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da su razlozi presude protivrečni izreci, opširno polemišući sa razlozima koje su prvostepeni i drugostepeni sud dali u obrazloženju svojih odluka.

Branilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. stav 1. KZ, međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede, navodi da je u konkretnoj situaciji sud prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost okrivljenog, na koji način branilac ukazuje da kazna nije pravilno odmerena s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja. Ovakvim navodima branilac, iako numerički označava povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, suštinski presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim kako povrede odredbe člana 440. ZKP, 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 113. ZKP, člana 15. stav 2. i člana 16. stav 1. ZKP, kao i član 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković