Na osnovu člana 141. stav 1. Zakona o prekršajima, određeno je da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret okrivljenog kao lica koje je odgovorno za prekršaj i na osnovu člana 170. stav 1. i stav 2. tačka 9, člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima, u vezi sa članom 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni je obavezan da snosi troškove prekršajnog postupka i iste uplati u budžet Republike Srbije na način označen izrekom presude, u paušalnom iznosu od 3.500,00 dinara u istom roku kao i novčanu kaznu.

Protiv pravnosnažne presude javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ br. 721/24 od 03.12.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijanu presudu u prekršajnom postupku protiv okrivljenog za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustavi na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka i odluči da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je, nakon što je o sednici veća, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Vrhovnog javnog tužioca, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predmetni prekršajni postupak pokrenut od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, PU Novi Sad, SPI Zapad, zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka broj 4-282-02015/22 od 18.10.2022. godine protiv okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, učinjenog dana 10.10.2022. godine u Novom Sadu.

Prekršajni sud u Novom Sadu, Odeljenje u Vrbasu doneo je presudu III 28 Pr 13450/22 od 09.09.2024. godine kojom je okrivljenog oglasio krivim za navedeni prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 55. ZOBS-a i osudio na novčanu kaznu u iznosu od 23.000,00 dinara.

Takođe, iz spisa proizilazi da je okrivljeni tokom prekršajnog postupka za svog branioca angažovao advokata Aleksandra Kovača koji je u više navrata prvostepenom sudu podnosio određene podneske, te je prvostepeni prekršajni sud presudu dostavio braniocu okrivljenog advokatu Aleksandru Kovaču dana 16.09.2024. godine, a dana 27.09.2024. godine prvostepeni prekršajni sud je primio podnesak novog branioca okrivljenog advokata Predraga Joksimovića, koji je podnesak podneo sudu preporučenom pošiljkom dana 24.09.2024. godine, što proizilazi iz recepisa RE...RS, kojim podneskom branilac navodi da dostavlja opoziv punomoćja okrivljenog od 12.09.2024. godine braniocu Aleksandru Kovaču i navedenim ostalim advokatima u punomoćju iz Adovkatske kancelarije advokata Aleksandra Kovača, pa uz dostavljanje svog punomoćja, kao novoangažovani branilac traži od prvostepenog suda dostavljanje presude, a po kom podnesku prvostepeni sud nije postupio.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ukazuje da je Prekršajni sud u Novom Sadu, kao prvostepeni, učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 181. stav 1. Zakona o prekršajima. Ovo stoga jer je prvostepeni sud prilikom postupka dostave prvostepene presude, povredio pravo odbrane okrivljenog, na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog koji je angažovan u okviru žalbenog roka okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Odredbom člana 285. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima propisano je da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršeno.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac, podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Odredbom člana 99. Zakona o prekršajima propisano je da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postuku, ako ovim ili drugim zakonom nije što drugo određeno.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je navedenim postupanjem povređen zakon, jer je prvostepeni prekršajni sud presudu dostavio samo braniocu kome je punomoćje opozvano, ali ne i braniocu čije je angažovanje od strane okrivljenog bilo poznato sudu i koji je bio angažovan u žalbenom roku, što je očigledno uticalo na zakonitost pravnosnažne odluke, jer je u postupku dostavljanja prvostepene presude braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima podnese redovni pravni lek – žalbu protiv prvostepene presude u korist okrivljenog.

Na ovaj način povređeno je pravo odbrane okrivljenog i učinjena je na njegovu štetu bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima na koju se osnovano ukazuje zahtevom, pa bi pobijanu presudu trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, prema stavu 7. istog člana pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, to je imajući u vidu da je okrivljenom stavljeno na teret da je 10.10.2022. godine učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koje je oglašen odgovornim i osuđen, to je shdono odredbi člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, istekom dana 10.10.2024. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka protiv okrivljenog za navedeni prekršaj, te je podneti zahtev usvojen i pobijana pravnosnažna presuda preinačena tako što je obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenog AA, kao u izreci ove presude.

Odluka o troškovima prekršajnog postupka, kao u izreci presude, doneta je u smislu člana 131. stav 2. Zakona o prekršajima kojim je propisano da troškovi postupka za prekršaj za koji je postupak obustavljen snosi sud.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković