Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5085/22 od 14.12.2022. godine, u sednici održanoj 04.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5085/22 od 14.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5085/22 od 14.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 586/20 od 23.09.2022. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, za period od 01.03.2017. godine do 30.11.2018. godine, isplati 1.663,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2021. godine do isplate, kao i iznos od 558,49 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 31.05.2021. godine, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnice od 1.663,88 dinara od traženog dana 31.05.2021. godine do dosuđenog dana 01.06.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 102.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5085/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi i odbijen zahtev tužiocaza naknadu troškova postupka preko iznosa od 54.800,00 dinara sa kamatom. Stavom drugim izreke, u preostalom delu odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijanom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnim revizijama.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u utuženom periodu, kod utvrđene činjenice da tuženi u oktobru 2014. godine nije pravilno utvrdio osnovicu za obračun zarade u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora iz 2013. godine i Pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna komunalna i druga preduzeća Grada Novog Sada, a što je za posledicu imalo pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade u čitavom spornom periodu, te da tuženi nije iscrpeo sva planirana sredstava za isplatu zarada u vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116 od 27.10.2014. godine). Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog suda, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha stranaka u parnici i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu, pa nije potrebno s tim u vezi ujednačavanje sudske prakse. Takođe, revizija tuženog je izjavljena i zbog bitne povrede postupka, ali to ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 16.03.2020. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.663.88 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da se revizija odnosi i na rešenje kojim je preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju preinačeno je samo rešenje o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković