Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1297/23 od 21.04.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je delimična prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i delu stava trećeg izreke za vraćanje tužioca na rad i žalba tuženog u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je delimična prvostepena presuda u ostalom delu stava trećeg izreke i tužba u tom delu odbačena kao nedozvoljena, a stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilac da plati tuženoj troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu člana 441. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Tužena u reviziji pravnosnažnu presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ukazujući da je ova povreda učinjena u drugostepenom postupku, međutim, kako ova bitna povreda odredaba parničnog postupka u smislu odredbe člana 407. ZPP nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje revizije, to ovi navodi nisu cenjeni.

Tužena je revizijom pobijala drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđena odluka prvostepenog suda kojom je odbijen predlog tužene za prekid postupka do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se po navodima tužene vodi protiv tužioca, a Vrhovni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u ovom delu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, međutim, rešenje o prekidu postupka ne spada u odluke kojima se postupak okončava, zbog čega je shodno citiranoj zakonskoj odredbi revizija protiv takvih odluka nedozvoljena, te je primenom odredbe člana 413. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u preostalom delu u granicama svojih ovlašćenja iz člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen na neodređeno vreme kod tužene na poslovima nastavnika ... . Rešenjem direktora tužene, br. .. od 05.04.2022. godine, stavom prvim izreke, tužiocu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa zbog povrede zabrane, a stavom drugim je odlučeno da će mu radni odnos prestati kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je odeljenski starešina Odeljenja 3/5 dana 14.10.2022. godine podnela prijavu direktoru u kojoj je navela da je od hranitelja učenice BB saznala da je učenica na času ... 12.10.2022. godine doživela neprijatnost, jer je nastavnik – ovde tužilac, zahtevao da sedne pored njega da bi razmotrili njenu ocenu, pri čemu ju je dodirivao po nozi, zagrlio i poljubio u kosu, usled čega se ona osećala neprijatno, a na kraju časa je pozvao da mu priđe obraćajući joj se neprimerenim rečima da ima najlepšu zadnjicu, opisujući rukama njenu figuru. Odmah po prijemu prijave, učenica je pozvana radi davanja pisane izjave, što je ona i učinila u prisustvu hranitelja i privremenog staratelja iz Centra za socijalni rad 14.10.2022. godine, pa je u pisanoj izjavi učenica opisala događaj na času ..., opisujući ponašanje nastavnika. Tužilac je udaljen sa rada rešenjem o privremenom udaljenju br. .. od 14.10.2022. godine, a nakon toga je zaključkom br. .. donetim istog dana pokrenut disciplinski postupak za utvrđivanje odgovornosti tužioca zbog povrede zabrane iz člana 111. stav 9. i člana 112. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 8. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u školi.

Iz obrazloženja zaključka proizlazi da su tužiocu stavljene na teret dve povrede radne obaveze: dolazak na rad u pripitom i pijanom stanju, koja predstavlja težu povredu radne obaveze iz člana 164. tačka 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i zbog povrede zabrane iz člana 110-113 istog Zakona. Prilikom donošenja zaključka uzete su u obzir izjava učenice BB, kao i izjava tužioca data u prostorijama direktora škole 14.10.2021. godine u kojoj je priznao da je dva dana ranije u školu došao u alkoholisanom stanju, te da je u toku časa učenicu BB poljubio u glavu, ali bez ikakvih krajnjih namera, jer ima prema njoj očinska osećanja, te se ne seća da li je izgovorio nešto neprimereno učenici. Tokom disciplinskog postupka je utvrđeno da je protiv tužioca podnet optužni predlog Kt br.575/21 od 08.12.2021. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. Krivičnog zakonika.

Školski odbor tužene je, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja direktora o prestanku radnog odnosa, odlukom br. .. od 21.04.2022. godine, potvrdio prvostepeno rešenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, jer je disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut 14.10.2021. godine, zaključkom direktora škole, i trajao je sve do 21.04.2022. godine kada je školski odbor doneo konačnu odluku o disciplinskoj odgovornosti tužioca, pa je shodno odredbama člana 165. stav 1. tačka 6. stav 9, stav 10. i stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja protekao zakonom propisan rok od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka u kome je postupak mogao da bude vođen, ceneći pritom da se zastarelost vođenja disciplinskog postupka određuje prema vremenu donošenja drugostepene odluke tuženog kojom se utvrđuje disciplinska odgovornost tužioca, zbog čega su odluke direktora i Školskog odbora tužene o otkazu tužiocu poništene, kao nezakonite i obavezana tužena da tužioca vrati na rad.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda ovakav zaključak o zastarelosti vođenja disciplinskog postupka se za sada ne može prihvatiti, jer su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Tužena je tokom prvostepenog postupka ukazivala da iz optužnog predloga OJT Velika Plana Kt br.575/21 KTO 417/21 od 08.12.2021. godine proizlazi da je tužilac bio u pritvoru od 14.10.2021. godine, predlažući da se na okolnost tužiočevog boravka u pritvoru izvrši uvid u ove spise, koji predlog je prvostepeni sud odbio, a zatim je u žalbi ukazivala da je tužilac u pritvoru bio od 14.10.2021. godine do 22.10.2021. godine, kada je mera pritvora prema njemu ukinuta rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani Kpp 40/21, te je ukazala da usled toga disciplinski postupak prema tužiocu nije mogao da se vodi, zbog čega shodno odredbi člana 165. stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zastarelost za to vreme nije tekla, pa se revizijom osnovano ukazuje da nižestepeni sudovi prilikom računanja roka zastarelosti vođenja disciplinskog postupka protiv tužioca nisu razmatrali okolnost o zastoju zastarelosti na koju je tužena ukazala, iako je ona bitna za donošenje odluke.

Odredbom člana 165. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se disciplinski postupak pokreće i vodi za učinjenu težu povredu radne obaveze iz člana 164. kao i za povredu zabrane iz člana 110-113. ovog Zakona. Stavom 10. istog člana propisano je da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka a stavom 11. je propisano da zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene i vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih razloga u skladu sa zakonom.

Disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut je zaključkom br. .. od 14.10.2021. godine, a konačna odluka o njegovoj disciplinskoj odgovornosti doneta je 21.04.2022. godine kada je Školski odbor tužene odlučio o žalbi tužioca na odluku direktora, te se rok zastarelosti, kako to pravilno ocenjuju nižestepeni sudovi ima računati do tog datuma, a ne kako to pogrešno tvrdi tužena do donošenja odluke direktora tužene kao prvostepene 05.04.2022. godine. Međutim, prilikom donošenja odluke o zastarelosti vođenja disciplinskog postupka nižestepeni sudovi nisu cenili okolnost da je tužilac bio u pritvoru, nisu utvrđivali dužinu trajanja pritvora, niti su cenili da li je ta okolnost sprečavala vođenje disciplinskog postupka, u kom slučaju rok zastarelosti vođenja disciplinskog postupka shodno citiranoj odredbi člana 165. stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne bi tekao, odnosno, došlo bi do njegovog zastoja.

Zbog ovoga je prvostepena presuda ukinuta u stavu drugom i delu stava trećeg izreke, kojima su poništene kao nezakonite odluke direktora i Školskog odbora tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezana tužena da tužioca vrati na rad, kao i presuda Apelacionog suda u Beogradu kojim je prvostepena presuda u ovim delovima potvrđena.

U ponovnom postupku prvostpeni sud će utvrditi u kom periodu je tužilac bio u pritvoru, te će zatim ceniti da li je u tom periodu došlo do zastoja zastarelosti disciplinskog postupka, što bi za posledicu imalo produženje roka zastarelosti za vreme koje je tužilac proveo u pritvoru. a zatim će o tužbenom zahtevu doneti novu, na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković