Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 718/23 od 05.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere sadržane u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Smederevu P2 582/22 od 29.08.2023. godine. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 582/22 od 29.08.2023. godine u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijeno je preinačenje tužbe učinjeno na ročištu za glavnu raspravu od 29.08.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog AA plaća pored dosuđenog iznosa od 200 CHF u dinarskoj protivvrednosti, mesečni iznos od još 150 CHF u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan plaćanja, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od 16.03.2021. godine kao dana podnošenja tužbe pa sve dok za to postoje zakonski uslovi ili se ova odluka ne izmeni, s tim što će sve dospele a neizmirene mesečne iznose isplatiti odjednom, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa odluke i to tako što će navedeni iznos uplatiti zakonskoj zastupnici maloletnog tužioca, BB na račun koji se vodi kod „Banka ...“ AD Beograd na broj ..., dok se u preostalom delu od ukupno traženog iznosa od 600 CHF u dinarskoj protivvrednosti, za iznos od 250 CHF u dinarskoj protivvrednosti tužbeni zahtev tužioca odbija kao neosnovan. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac maloletni AA rođen ...2018. godine iz vanbračne zajednice zakonske zastupnice maloletnog tužioca BB i ovde tuženog. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 157/21 od 11.05.2022. godine maloletni AA poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava zakonskoj zastupnici – majci BB. Njegovo prebivalište je utvrđeno na adresi majke u ... broj .., a kontaktiranje između maloletnog AA i njegovog oca VV odvijaće se u skladu sa dogovorom između roditelja. Delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca plaća mesečno iznos od 200 CHF u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan plaćanja počev od dana podnošenja tužbe 16.03.2021. godine pa ubuduće. U preostalom delu tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 200 CHF do traženog iznosa od 600 CHF u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan plaćanja odbijen je kao neosnovan i u tom delu je presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Maloletni AA je pošao u vrtić u septembru 2021. godine. Za njega majka izdvaja mesečno 3.800,00 dinara dok ga je u prethodnom periodu čuvala žena koju je zakonska zastupnica plaćala 25.000,00 dinara. Maloletni tužilac je dete sa uobičajenim potrebama koje na mesečnom nivou iznose između 60.000,00 i 70.000,00 dinara, koje obuhvataju troškove za ishranu, odeću, obuću, higijenu, pelene, troškove pribora za edukaciju, zdravstvene potrebe, troškove vrtića, čiju visinu je tuženi učinio nespornim na ročištu pred drugostepenim sudom od 05.04.2024. godine. Zakonska zastupnica maloletnog tužioca je zaposlena na mestu saradnika u ... u ... i mesečna zarada je oko 75.000,00 dinara. Ima kredit koji iznosi 30.000,00 dinara. Zastupnik maloletnog tužioca je i suvlasnik na 1/3 kuće u ulici ... broj .. u ..., koja se sastoji od garaže u prizemlju, jednosobnog stana na prvom spratu i dvosobnog stana na drugom spratu sa pravom korišćenja na kat. parc. .. od 3,39 ari, na kojoj se kuća nalazi. Majka maloletnog tužioca ima rashod u iznosu od 2.100,00 dinara godišnje na ime poreskih obaveza. Za komunalne troškove, struju, vodu, internet, telefon, osiguranje za auto, gorivo i parking servis, mesečno izdvaja oko 40.000,00 dinara. Tuženi živi u Švajcarskoj, zaposlen je na neodređeno vreme kao monter na gradnji ... . Ima dvoje dece, sina GG rođenog ...2001. godine i ćerku DD rođenu ...2004. godine u čijem izdržavanju učestvuje zajedno sa svojom suprugom. Tužiočev sin GG pohađa zanatsku industrijsku strukovnu školu „ĐĐ“ od 01.08.2021. godine a školovanje traje do 31.07.2024. godine sa stručnom praksom i isti ostvaruje određene prihode s tim što mu se u isto uračunava i mesečna karta za prevoz od 300 CHF i knjige koje plaća na godišnjem nivou od oko 2.000 CHF. Ćerka DD nakon punoletstva nastavila je školovanje sa periodom trajanja od 01.08.2022. do 30.07.2024. godine u strukovnoj školi „EE“. Tužilac je zaključeno sa martom 2021. godine ostvario prosečnu zaradu od 5.228 CHF. Međutim, isti ima obavezu plaćanja određenog poreza koji nije platio državi u proseku od oko 1.558 CHF do 1.922 CHF. Proizlazi da tužilac u proseku ostvaruje zaradu na mesečnom nivou oko 3.715,60 CHF. Tuženi plaća stan u Švajcarskoj – zakupninu 2.000 CHF, obavezno životno i zdravstveno osiguranje od po 500 CHF mesečno i mesečni porez od oko 800 CHF, račun za internet i telefon oko 300 CHF. Ne poseduje nepokretnu imovinu niti automobil, bavi se dodatnim poslovima s obzirom da mu je radno vreme od 6 ujutru, s tim što se kući vraća oko 18 časova jer putuje iz mesta u mesto. Ne ostvaruje dečji dodatak u Švajcarskoj za maloletnog AA. Stan koji je tuženi sa suprugom kupio ranije na kredit oduzet mu je zbog dugovanja i sada isti stan koriste kao zakupci. Prvostepeni sud je utvrdio da je minimalna suma izdržavanja prema rešenju Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 01.09.2023. godine u visini od 44.480,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca plaća 11% od redovnih mesečnih novčanih primanja, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev (do traženih 35% od redovnih mesečnih novčanih primanja tuženog) tužbeni zahtev odbio.

Apelacioni sud je nakon održane rasprave pred tim sudom, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da maloletnom tužiocu na ime doprinosa za izdržavanje preko dosuđenog iznosa od 200 CHF u dinarskoj protivvrednosti plaća još iznos od 150 CHF. U preostalom delu do traženog iznosa od 600 CHF je tužbeni zahtev odbio. Drugostepeni sud je odluku doneo, imajući u vidu odredbe čl. 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, gde je predviđeno da se izdržavanje može odrediti na drugi način, te da shodno članu 73. PZ tuženi ima obavezu da doprinese izdržavanju maloletnog AA. Dalje je zaključio, s obzirom da su potrebe maloletnog AA opredeljene na iznos od oko 60.000,00 do 70.000,00 dinara, da je iznos od 350 CHF koje je dužan da plaća tuženi adekvatan iznos i da sa tim delom tuženi je dužan da doprinosi izdržavanju maloletnog AA, (a ostali deo je dužna da snosi zakonska zastupnica maloletnog AA – njegova majka), koji iznos je opredeljen shodno mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja, njegovim imovinskim prilikama, ličnim potrebama kao i obavezama izdržavanja drugih lica, odnosno dva deteta koja se nalaze na redovnom školovanju. Dosuđenim iznosom i doprinosom majke maloletnog AA u pogledu izdržavanja obezbediće se pravilan i potpun razvoj maloletnog deteta u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama s obzirom da je ranijom presudom tuženi obavezan na plaćanje 200 CHF na ime izdržavanja maloletnog tužioca to je sud opredelio da obaveza plaćanja ukupnog iznosa od 350 CHF od dana podnošenja tužbe pa ubuduće kao dana donošenja drugostepene presude u ukupnom iznosu od 350 CHF. U preostalom delu je tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

Članom 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Prema članu 161. stav 1. PZ propisano je da se izdržavanje po pravilu određuje u novcu, a može se odrediti i na drugi način ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja tome sporazumeju. Prema članu 162. stav 3. istog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja. Nižestepen sud je pravilno utvrdio potrebe koje ima maloletni AA u pogledu njegovog izdržavanja a pravilno su i utvrđeni prihodi koje ostvaruju zakonski zastupnik maloletnog AA njegova majka i tuženi kao njegov otac. Pravilno je drugostepeni sud postupio kada je preinačio prvostepenu odluku u pogledu nedosuđivanja traženog iznosa u procentu već u novčanom iznosu i pravilno je opredelio iznos koji je tuženi u obavezi da plaća za izdržavanje maloletnog AA. Ovo iz razloga što je evidentno da se tuženi nalazi u Švajcarskoj, ima određenu radnju, mesečno zarađuje određene iznose novca u švajcarskim francima, ali taj iznos je promenljiv na mesečnom nivou pa je teško utvrditi koji to realno iznos tuženi ostvaruje. Stoga je praktičnije da taj iznos koji je dosuđen tužiocu bude opredeljen u fiksnom iznosu u protivvrednosti švajcarskog franka jer je adekvatniji način određivanja visine koji treba da plaća tuženi. Stoga su neosnovani navodi iz revizije tužioca da je sud trebao da opredeli iznos izdržavanja u procentu kako je i traženo u toku postupka. Ovo iz dodatnog razloga što prilikom odlučivanja u ovakvim pravnim stvarima sud ima diskreciono pravo da dosudi način i obaveze izdržavanja za maloletno dete pri čemu se mora rukovoditi pre svega interesom izdržavanog lica, tj. maloletnog deteta o čemu je drugostepeni sud u ovom slučaju i vodio računa. Pravilno je nižestepeni sud doneo odluku o troškovima postupka jer Porodični zakon pruža mogućnost da u slučaju procene i donošenja odluke o troškovima postupka, može biti odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove u skladu sa odredbom člana 207. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je sud paušalno prihvatio navode da su njegove obaveze u pogledu plaćanja zakupnine za stan u Švajcarskoj 2.000 švajcarskih franaka, a ovo imajući u vidu činjenicu da je evidentno da tužilac živi sa suprugom i još dvoje dece i da mora koristiti stan odgovarajuće površine, a evidentno je da je standard u Švajcarskoj viši od standarda u Srbiji. S druge strane u toku postupka nije opovrgnuta tvrdnja, od strane zakonskog zastupnika maloletnog tužioca da taj iznos ne predstavlja adekvatan iznos koji tuženi plaća u pogledu zakupnine za stan koji koristi. Osim toga tuženi ima i dvoje dece u Švajcarskoj koje izdržava, koja se nalaze na školovanju a ima i drugih rashoda vezano za osiguranje, plaćanje poreza, interneta i sl. U svemu tome drugostepeni sud je pravilno vodio računa i pravilno opredelio iznos koji je tuženi dužan da plaća tužiocu na ime doprinosa za njegovo izdržavanje.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković