-čime bi izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Na osnovu člana 265. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku obavezan je privatni tužilac VV da snosi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu 3K. 221/23 od 18.01.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetkih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, okrivljeni AA je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, i da privatnom tužiocu VV naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Negotinu 4Kž1. 30/24 od 25.06.2024. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Negotivnu 3K. 221/23 od 18.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lazić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića, je osnovan.

Osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog, pri čemu se radnja izvršenja sastoji u omalovažavanju nekog lica.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom inkriminisane reči izgovorio u parničnom postupku, a koji postupak se vodio radi naknade nematerijalne štete, gde je okrivljeni u parničnom postupku tužen za naknadu nematerijalne štete zbog nanošenja duševnih bolova. Tužilac (ovde oštećeni) je u parničnom postupku u svojoj tužbi za naknadu nematerijalne štete naveo da trpi nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova i da je tuženi (ovde okrivljeni) izazvao kod tužioca trpljene duševnog bola jakog intenziteta.

Zaštitni objekt kod krivičnog dela uvreda je čast i ugled, a sama radnja izvršenja krivičnog dela predstavlja svako postupanje kojima se napada bilo koja od tih vrednosti, poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, radnjama kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti, pri čemu se karakter tih radnji kao uvredljivih ceni sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, odnosno sa objektivnog stanovišta (objektivni kriterijum).

S obzirom na okolnosti pod kojima su predmetne reči izgovorene - na ročištu održanim pred sudom, a povodom tužbe za naknadu štete zbog nanesenih duševnih bolova, pri čemu iz samih parničnih spisa odnosno zapisnika sa ročišta ne proizilazi da je na ročištu bilo napete situacije između okrivljenog i privatnog tužioca, niti iz istog proizilazi da je privatni tužilac ove reči doživeo kao uvredljive, te sa objektivnog stanovišta, u navedenom kontekstu i okolnostima, reči „duševno boluje“ po nalaženju Vrhovnog suda, ne predstavljaju uvredu.

Imajući u vidu okolnosti pod kojima su inkriminisane reči izgovorene, i samu sadržinu reči koje je izgovorio, po stavu Vrhovnog suda pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da radnja okrivljenog koja je opisana u izreci prvostepene presude ima obeležje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašen krivim, te je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio, već je prvostepenu presudu potvrdio, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga ovaj sud je preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, te primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 3. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković