Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 495/24 od 13.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K. br. 2391/23 od 15.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Ačanski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili iste preinači i odbije optužbu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i u vezi sa tim navodi da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Obrazlažući navedenu povredu zakona branilac istovremeno ukazuje i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodima da u izreci presude nisu opisane radnje kojima je okrivljeni navodno povredio dostojanstvo oštećene, već je opisano samo nanošenje lakih telesnih povreda. Po stavu odbrane izreka prvostepene presude sadrži školski primer opisa krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 137. stav 1. ZKP propisano je da ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo će se kazniti zatvorom do jedne godine.

Radnja izvršenja krivičnog dela zlostavljanja postavljena je alternativno kao zlostavljanje ili kao postupanje na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci zlostavljao oštećenu i postupao prema njoj na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave oštećenu udario više puta rukama i nogama u predelu glave i tela nakon čega je seo na oštećenu i počeo da je davi, pa kada mu je oštećena na više jezika rekla da prestane da je udara i da ga voli, nastavio da joj zadaje udarce usled čega je oštećena zadobila laku telesnu povredu, nakon čega je oštećena krenula da beži od njega po stanu, a on krenuo da trči za njom, oštećena je iskoristila trenutak kada je prestao da je udara i pobegla iz stana.

U konkretnom slučaju u izreci označene presude navedeni su svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 137. stav 1. KZ. Naime, iz izreke presude proizlazi da je okrivljeni zlostavljao oštećenu i postupao prema njoj na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

Po stavu Vrhovnog suda pasivnom subjektu, u konkretnom slučaju oštećenoj, je povređeno ljudsko dostojanstvo i to na način bliže opisan u izreci, koji kod jednog prosečnog građanina objektivno vrednovan predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Istovremeno, a imajući u vidu da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Shodno svemu navedenom, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu optužnim predlogom Kt br. 4726/23 od 28.12.2023. godine okrivljenom AA stavio na teret izvršenje krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, a kod optužnog akta je i ostao do kraja postupka. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenom optužnom predlogu javnog tužioca, okrivljeni AA je pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim zbog navedenog krivičnog dela i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a ova presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 495/24 od 13.06.2024. godine.

Za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ propisana je kazna zatvora do jedne godine i isto se goni po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 5. ZKP propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, pa je iz navedenih razloga javni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom postupku.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je optužni akt podnet od ovlašćenog tužioca – stvarno nadležnog osnovnog javnog tužioca za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari, to Vrhovni sud nalazi da su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković