.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1834/2024
09.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština Arilje, čiji je punomoćnik Tomislav Bondžulić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Arilje, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Arilje, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1640/2023 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 09.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1640/2023 od 16.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1640/2023 od 16.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Požegi P 17/23 od 05.09.2023. godine, odbačena je tužba tužioca kojim se tražio da se obaveže tužena da mu na ime izmakle koristi koja se sastoji u izgubljenom priraštaju jagnjadi isplati 541.620,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 1640/2023 od 16.11.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravnosnažnim rešenjem odbačena je tužba primenom člana 338. ZPP, jer su stranke povodom štetnog događaja iz tužbe zaključile sudsko poravnanje u predmetu ovog suda P 151/22. Vrhovni sud nalazi da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbačaj tužbe. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Takođe, razlozi revizije koji se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka i utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 2. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.01.2023. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 541.620,00 dinara.
Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
