Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olga Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 165/23 od 02.02.2024. godine, u sednici održanoj 06.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 165/23 od 02.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 165/23 od 02.02.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 21/22 od 26.01.2024. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 21/22 od 26.01.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 isplati priznato novčano potraživanje po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 u iznosu od 738,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.01.2022. godine do isplate, kao neosnovan (stav prvi izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 165/23 od 02.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 21/22 od 26.01.2024. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja, kao stečajni poverilac i bivši radnik Jugobanke AD Beograd, podnela prijavu potraživanja zavedenu pod brojem 804 prema bivšem poslodavcu i da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 od 22.05.2023. godine tužilji priznato potraživanje u iznosu od 736,14 dinara, koje predstavlja potraživanje iz radnog odnosa na ime neisplaćene zarade. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Jugobanka AD Beograd otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 03.01.2002. godine i dalje je u toku. Tužilja je podnela prigovor za ubrzanje postupka, pa je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 1992/21 od 18.05.2021. godine prigovor usvojen i utvrđeno da joj je, kao podnosiocu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je naloženo stečajnim organima da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzmu neophodne mere i radnje u cilju unovčanava nesporne imovine stečajnog dužnika. Na osnovu izveštaja poverenika stečajnog upravnika koji je kao prilog dostavljen uz izveštaj stečajnog sudije utvrđeno je da na dan 05.07.2001. godine ne postoji državni ili društveni kapital, što proizlazi iz dostavljenog priloga spiska akcionara sa učešćem od 51% vrednosti akcija.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer se u konkretnom slučaju ne radi o društvenom preduzeću, usled čega ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i štete koju tužilja trpi, pošto tužena nije odgovorna, s obzirom da se ne radi o društvenom preduzeću.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Osnovano se u reviziji ukazuje da u postupku nije na pouzdan način razjašnjenja struktura kapitala Jugobanke AD u trenutku nastanka potraživanja tužilje, s obzirom na to da je u presudama koje su uz reviziju navedene utvrđeno drugačije stanje u pogledu strukture kapitala Jugobanke AD, odnosno da je Republika Srbija obavezivana da zaposlenima u Jugobanci AD isplati naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto su sudovi utvrdili da je struktura kapitala Jugobanke AD Beograd takva da je bio većinski društveni odnosno državni kapital u trenutku otvaranja stečaja.

Propustili su sudovi da se izjasne od kakvog je uticaja okolnost da u strukturi osnovnog kapitala u Jugobanci a.d. Beograd u stečaju postoji samo kapital Agencije za osiguranje depozita. Struktura kapitala stečajnog dužnika bitna je u vreme nastanka potraživanja (eventualana presuda kojom je tužilji dosuđena naknada štete zbog izgubljene zarade). Ova činjenica se pouzdano može utvrditi izveštajem stečajnog upravnika koji u postupku u tom smislu nije tražen.

Zbog svega navedenog, pošto činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi strukturu kapitala Jugobanke AD Beograd u trenutku otvaranja stečaja i nastanka potraživanja tužilje, postupiće po primedbama iz ovog rešenja, nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković