.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11669/2023
10.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasminka Špirić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 3636/22 od 19.01.2023. godine, na sednici održanoj 10.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 3636/22 od 19.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 3636/22 od 19.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 981/21 od 17.10.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.10.2022. godine kao dana presuđenja, do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog, do traženog iznosa od 50.000,00 dinara, sa traženom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 46.080,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 3636/22 od 19.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 981/21 od 17.10.2022. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke i stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a delimično neosnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 09.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 20.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
