Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost navedenih uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tuženog ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, tako da nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu kojim je tražena predaja nepokretnosti u posed doneli uz pravilnu primenu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao relevantnog materijalnog prava kada su utvrdili da je tužilja suvlasnik nepokretnosti, čiju predaju traži, a koji je u faktičkoj vlasti tuženog, pri čemu je osnov korišćenja nepokretnosti tuženog otpao, s obzirom da je svoj udeo otuđio Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti, zbog čega tužilja kao suvlasnik ima pravo da joj se sporna nepokretnost vrati u državinu. Pri tome, navodima revizije se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje se na određene bitne povrede postpupka, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije prema članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.11.2021. godine a označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković