Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Marijane Andrijašević, Vesne Mastilović, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2667/23 od 06.07.2023. godine, u sednici održanoj 04.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2667/23 od 06.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2667/23 od 06.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2653/21 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 01.12.2022.godine. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da na ime razlike između isplaćene i minimalne zarade isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do konačne isplate, sve bliže označeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za ishranu u toku rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom za svaki pojedinačni iznos počev od dana njegove dospelosti pa do konačne isplate sve bliže označeno u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, pa do konačne isplate, sve bliže označeno u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke konstatovano je da je tužba tužilje povučena u delu kojim je tražila isplatu razlike plate i minimalne zarade za period od 01.03.2018. do 31.01.2019.godine. Stavom sedmim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom osmim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2667/23 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalba parničnih stranaka i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2653/21 od 04.04.2023. godine u stavu četvrtom, petom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog posupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanim delom presude je naknada štete na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 05.04.2021. godine (preinačenje 01.12.2022. godine), a vrednost predmeta spora pobijanog dela potraživanja je 196.647,81 dinara i ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković