.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 245/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... – ... ..., čiji je punomoćnik Jasmin Duštinac, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd - Ogranak Tent Beograd – Obrenovac, sa sedištem u Obrenovcu, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2555/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2555/22 od 15.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2555/22 od 15.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 31/21 od 25.11.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja dnevnog odmora tokom rada za period od maja 2018. godine zaključno sa januarom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 119.494,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2555/22 od 15.09.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu član 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete tužiocu zbog nemogućnosti korišćenja dnevnog odmora u toku rada. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu sa postojećom sudskom praksom o tome da je poslodavac dužan da poslove koje zaposleni obavljaju u režimu smenskog rada, organizuje tako da zaposlenima omogući da iskoriste odmor u toku dnevnog rada i na taj način ostvare svoja prava iz člana 64. stav 3. Zakona o radu, radi revitalizacije. Pitanje tereta dokazivanja na okolnost da li je zaposlenom omogućeno korišćenje godišnjeg odmora odnosno da li je isti u tome onemogućen zavisi od činjeničnog stanja u svakom konkretnom sporu i ne predstavlja razlog za posebnu reviziju. Iz navedenih razloga, u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 48.250,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora ne reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke na osnovu člana 165. st.1 ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
