U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, VP 5006 Bujanovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5083/2021 od 23.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5083/2021 od 23.12.2021. godine, stava prvog, drugog, trećeg i petog izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja kojim je odbačena tužba tužioca u delu koji se odnosi na solidarnu pomoć tužiocu zbog rođenja deteta i uvećanje zarade za noćni rad, sa zateznom kamatom, sadržanog u stavu četvrtom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5083/2021 od 23.12.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 165/20 od 06.09.2021. godine stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa poklona Novu godinu isplati ukupan iznos od 16.905,00 dinara i to: za 2018. godinu i 2019. godinu u pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime solidarne pomoći zbog rođenja deteta isplati 45.281,00 dinar sa zateznom kamatom od 06.01.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog uvećanja zarade za noćni rad plati 2.991,66 dinara i to: za februar i mart 2016. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom, kao u njegovom sadržaju.

Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada za period od 01.02.2016. do 31.03.2019. godine isplati 41.160,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2016. godine do 31.03.2019. godine isplati ukupan iznos od 126.065,69 dinara i to u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 153.896,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5083/2021 od 23.12.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa poklona za Novu godinu za 2018. i 2019. godinu sa zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena na isplatu naknade za ishranu u toku rada za period od 01.02.2016. godine do 31.03.2019. godine, sa zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2016. godine do 31.03.2019. godine, sa zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke u odnosu na obavezu tužene da tužiocu na ime solidarne pomoći zbog rođenja deteta isplati 45.281,00 dinar sa zateznom kamatom počev od 06.01.2017. godine do isplate, kao i da na ime naknade štete zbog uvećanja zarade za noćni rad tužiocu isplati 2.991,66 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom, kao u njegovom sadržaju i tužba u tom delu odbačena. Stavom petim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011… 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu bio na službi kod tužene kao profesionalni vojnik u činu razvodnika. Tužena je tužiocu u spornom periodu obračunavala platu na način koji je iskazan u obračunskim listama i u skladu sa istim je vršena isplata, s tim da isplatne liste za tužioca ne sadrže topli obrok i regres, kao kategorije koje su obračunavane i isplaćivane tužiocu. Tužiocu je tužena isplatila novčane čestitke za Novu godinu i to za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu u iznosu od po 1.000,00 dinara za jedno dete (osim za 2018. godinu za dva deteta) odnosno ukupno 5.000,00 dinara, i za 2019. godinu za dva deteta ukupan iznos od 4.000,00 dinara, što je manje od neoporezivog iznosa definisanog zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i shodno članu 46. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina spornih potraživanja u skladu sa kojim je preciziran tužbeni zahtev.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Zakona o budžetu RS, Zakona o Vojsci Srbije, Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, citiranih u obrazloženju pobijane presude i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike pripadajućeg iznosa poklona za Novu 2018. i 2019. godinu i tužbeni zahtev za isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za utuženi period.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 46. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015...34/18), koji se primenjivao u odnosnom periodu, propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Navedene odredbe KU ne propisuju minimalni, već samo maksimalni iznos poklona za Novu godinu - do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, a visina novogodišnjeg poklona za svaku godinu se određuje na osnovu odluke poslodavca. Dakle, poslodavac je dužan da obezbedi novogodišnji poklon za decu zaposlenih do 15 godina koji ne može biti veće vrednosti od neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ali ne nužno u toj vrednosti. Kako je tuženi za 2018. i 2019. godine tužiocu isplatio utvrđenu naknadu po navedenom osnovu, sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na razliku između isplaćenog i veštačenjem utvrđenog maksimalnog neoporezivog iznosa zarade na primanja zaposlenog.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da nije osnovan ni zahtev za isplatu naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2016. godine zaključno sa martom 2019. godine i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.02.2016. godine zaključno sa 31.03.2019. godine. Naime, Zakon o radu u članu 118. stav 1. tačke 5. i 6, propisuje pravo zaposlenog na naknadu ovih troškova u iznosu utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu. Odredbom člana 29. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015 ... 34/18) propisano je da se osnovna plata zaposlenog određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plate, pri čemu su u koeficijentu u skladu sa zakonom kojim se uređuje način utvrđivanja plata državnih službenika i nameštenika, sadržane i naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ista regulativa obračuna plate profesionalnih vojnika RS predviđena je i noveliranim članom 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije od 29.05.2017. godine.

Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se državni službenici, u konkretnom slučaju profesionalni vojnici, nalaze u posebnom režimu radnih odnosa na koje se primenjuju posebni propisi u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i da prilikom odlučivanja o pravu na naknadu za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nema mogućnosti primene odredbi Zakona o radu, odnosno propisa koji se odnose na opšti režim radnih odnosa, jer je pitanje zarade i naknada zarade regulisano odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u preostalom delu primenom člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena. Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

S obzirom na to da se u ovom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već isplata solidarne pomoći zbog rođenja deteta i uvećane zarade za noćni rad, to se dozvoljenost revizije ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Nema mesta ni primeni člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Citirana odredba sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu, a time i pravu na čije ostvarenje je zahtev usmeren. S obirom na izneto, revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP .

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 420. stav 6 ZPP.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka, iz kog razloga je rešeno kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković