Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Vojvodina“ d.o.o. sa sedištem u Novom Miloševu, koga zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 965/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 965/24 od 12.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 965/24 od 12.06.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 850/22 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za odbacivanje tužbe u ovoj parnici. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je apsolutno ništava odredba člana II tačka c i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju od 05.11.2009. godine zaključenog između tužioca i a.d. „Đuro Strugar“ Kula, pravnog prethodnika tuženog. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove postupka od 65.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 965/24 od 12.06.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena, prvostepena presuda preinačena u stavu drugom i trećem izreke tako što je utvrđeno da su apsolutno ništave odredbe člana II tačka c i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju od 05.11.2009. godine zaključenog između tužioca i a.d. „Đuro Strugar“ Kula, pravnog prethodnika tuženog i preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka od 65.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 30.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka od 25.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka iz presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom odredbe člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pobijanom odlukom preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka. S obzirom na navedeno odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da se revizijom pobija rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tužioca nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanim rešenjem preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković