U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nemanje Repca, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Repca - advokata Bojana Pantovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 5K.br. 524/23 od 11.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 644/24 od 17.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Repca - advokata Bojana Pantovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 5K.br. 524/23 od 11.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 644/24 od 17.09.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 5K.br. 524/23 od 11.03.2024. godine, u stavu I, okrivljeni Nemanja Repac oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 3 meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 29.03.2019. godine do 15.05.2020. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke. U stavu II izreke na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP odbijena je optužba da je okrivljeni Nemanja Repac izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a kako je to bliže opredeljeno u stavu II izreke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 644/24 od 17.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Nemanje Repca i presuda Višeg suda u Beogradu 5K.br. 524/23 od 11.03.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nemanje Repca - advokat Bojan Pantović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Nemanje Repca u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 29.03.2019. godine, a koji dokaz je kao nezakonito pribavljen morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima, branilac ističe da je okrivljeni potvrdu potpisao bez prisustva branioca iako je u tom trenutku bio lice koje je lišeno slobode, odnosno imao je svojstvo okrivljenog, a ne svojstvo građanina.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima koja je sastavljena dana 29.03.2019. godine pribavljena na zakonit način radnjama policijskih službenika, na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP, odnosno rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakoniti dokaz i na istoj se može zasnivati presuda.

Naime, navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je okrivljenom, od koga su predmeti oduzeti, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP i sadrži sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom Nemanji Repcu od koga su predmeti oduzeti, kao i svojstvo i potpis lica koji radnju sprovodi, pri čemu Zakonik o krivičnom postupku ni ne predviđa da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da bude potpisana od strane lica od koga se predmeti oduzimaju, u ovom slučaju od okrivljenog, tako da okolnost na koju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje branilac i to da je okrivljeni navedenu potvrdu potpisao bez prisustva branioca, po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije od uticaja na samu zakonitost navedene potvrde ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njeno obavezno izdvajanje iz spisa predmeta.

Dakle, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog suda, potvrda o privremeno oduzetim predmetima kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, predstavlja zakoniti dokaz na kojem se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njenom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zaheva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 08.03.2019. godine. Kao razlog nezakonitosti navedenog dokaza branilac ističe da držalac stana nije bio poučen da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati pretresanju u smislu člana 156. stav 2. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija UKP IV Odeljenje od 08.03.2019. godine proizlazi da je isti sačinjen u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postuku, da je navedeno pretresanje izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 480/19 od 08.03.2019. godine, da su pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci pretresa, da je isti potpisan od strane držaoca stana AA, ovlašćenog službenog lica i dva svedoka pretresa, te da prilikom pretresa u samom stanu nisu pronađeni predmetni izvršenja krivičnog dela. Takođe, iz zapisnika proizlazi i da stoje navodi zahteva da držalac stana nije bio poučen da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati pretresanju.

Međutim, kako iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepena presuda ne zasniva na navedenom dokazu, obzirom da iz navedenog dokaza nisu utvrđene pravno relevantne činjenice od značaja za meritornu odluku suda u konkretnom predmetu, jer u stanu nisu pronađeni predmeti krivičnog dela, to ni krivica okrivljenog u konkretnom slučaju nije zasnovana na navedenom dokazu-zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 08.03.2019. godine, zbog čega su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti i u navedenom delu kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja, označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što svojim navodima kojima obrazlaže ovu povredu zakona, po nalaženju ovoga suda, zapravo samo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznoseći pri tome sopstvene činjenične zaključke i tvrdnje i dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama. Ovo, imajući u vidu da branilac ističe da se iz dokaza koji su izvedeni u ovom krivičnom postupku nije van svake razumne sumnje moglo utvrditi na kojim predmetima izvršenja dela su postojali biološki tragovi okrivljenog, na koji način su biološki tragovi dospeli na predmete, budući da se veštak izjasnio da je količina materijala okrivljenog bila veoma mala i da nema dokaza da je okrivljeni drogu držao radi prodaje.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizlazi da branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković