Protiv navedne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Dozvoljenost revizije izjavljene protiv stava četvrtog izreke pobijane presude, odnosno protiv rešenja drugostepenog suda kojim je žalba tužioca odbačena, je predviđena članom 420. stav 3. ZPP, zbog čega u ovom delu nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u navednom delu, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema stanju u spisima, tužilac je izjavio žalbu protiv presude Osnovnog suda u Vranju Prr 26/23 od 05.09.2023. godine, između ostalog i u usvajajućem delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (novčano obeštećenje) isplati iznos od 500 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Kod takvog stanja stvari pravilno je drugostepeni sud primenom člana 387. stav 1. tačka 1. ZPP ocenio da je žalba tužioca u navedenom delu nedozvoljena i istu odbacio, jer tužilac, prema članu 378. stav 3. ZPP nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv presude u delu kojim je postavljeni tužbeni zahtev usvojen.

Za odluku o izjavljenoj žalbi drugostepeni sud je dao jasne i obrazložene razloge, pa se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude u navedenom delu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca izjavljenoj protiv pobijane presude u preostalom delu, Vrhovni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda i navode iznete u reviziji, pa je ocenio da nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Primena ovog instituta je predviđena za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Zato je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Ovde to nije učinjeno, već se osporava ocena nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđenog novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odluka o troškovima parničnog postupka i ukazuje na pitanja procesnog prava u postupku ocene dozvoljenosti tužbe u delu kojim je traženo da se utvrdi da je tužiocu u postupku izvršenja Iv 1846/14 pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da se obaveže Državno pravobranilaštvo da objavi pismenu izjavu kojom se utvrđuje da je tužiocu bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, što nisu razlozi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

S obzirom na izneto, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.03.2023. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da se, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu trećem izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković