U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zlatka Čudića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K br. 87/24 od 28.05.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 722/24 od 12.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zlatka Čudića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K br. 87/24 od 28.05.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 722/24 od 12.09.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K br. 87/24 od 28.05.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljena je obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka, o kojima će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, shodno članu 264. stav 3. ZKP. Odlučeno je i o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 722/24 od 12.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 17K br. 87/24 od 28.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Zlatko Čudić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude preinači tako što će okrivljenu AA osloboditi odgovornosti da je izvršila krivično delo iz člana 191. stav 3. KZ i odrediti da troškovi postupka padnu na teret budžeta ili iste ukine i predmet vrati Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zlatka Čudića je u odnosu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je sud prilikom donošenja odluke o troškovima postupka povredio zakon, jer je nesporna činjenica da je okrivljena invalidski penzioner, da izdržava maloletnu ćerku i prima penziju od 16.800,00 dinara i da bi obavezivanjem okrivljene na plaćanje troškova postupka bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljene i lica – ćerke koju je ona dužna da izdržava.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani. Ovo stoga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano da u odluci kojom rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenu oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljena dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljene ili lica koje je ona dužan da izdržava, pa kako je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašena krivom i osuđena zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. KZ okrivljena pobijanom pravnosnažnom presudom obavezana da snosi troškove krivičnog postupka.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 437. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), kao i člana 461. ZKP, koje u obrazloženju zahteva i detaljnije obrazlaže.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 437. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), kao i člana 461. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković