Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Filipa Petrovića, advokat Mihajlo Živković, zbog povrede zakona 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Mihajla Živkovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u činjenici da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo „neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika“ iako takva pravna kvalifikacija u Krivičnom zakoniku ne postoji, jer zakonski naziv krivičnog dela iz člana 348. Krivičnog zakonika glasi: „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika“. Po navodima branioca, kako je odredbom člana 424. stav 1. tačka 2) ZKP propisano da obaveznu sadržinu osuđujuće presude čini zakonski naziv krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, to je pogrešnim navođenjem zakonskog naziva krivičnog dela okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo u smislu Krivičnog zakonika.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani. Činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to da je okrivljeni u vreme i mestu označenom u izreci presude u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, sa umišljajem „suprotno članu 11. i članu 16. stav 2. tačka 3. u vezi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, bez isprave nadležnog organa – oružnog lista za držanje i nošenje vatrenog oružja neovlašćeno nosio i držao vatreno oružje, službeni pištolj MUP-a Republike Srbije na ličnom zaduženju AA, policijskog službenika granične policije, Regionalnog centra granične policije prema Republici Bugarskoj, ... i istom prilikom suprotno članu 20. istog zakona, bez registrovanog oružja na svoje ime neovlašćeno nosio i držao municiju, dva okvira sa po 15 metaka, kalibra 9 milimetara, od kojih se jedan okvir nalazio u službenom pištolju“, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno, pa je isto hteo.

Odredbom člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je stavom 4. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva branioca da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, jer je u izreci presude naveden pogrešan naziv krivičnog dela, te umesto „nedozvoljena“, stoji da je izvršio krivično delo „neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“, pri čemu činjenica da je sud pogrešno naveo naziv krivičnog dela nije od uticaja na postojanje krivičnog dela i pravilnost pravne kvalifikacije, s obzirom da činjenični opis radnje izvršenja sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela, a samo numerisanje člana (član 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom krađa iz člana 203. stav 1. KZ) je u skladu sa činjeničnim opisom radnje izvršenja i krivičnim delom za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim, pa su suprotni navodi branioca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, u podnetom zahtevu branilac navodi da nepravilno naveden naziv krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim čini i izreku nerazumljivom čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja ne predstavlja zakonom propisan razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen. Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Međutim, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ogleda ova povreda.

Odredba člana 484. ZKP, nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje (član 489. stav 1. ZKP), pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Miroljub Tomić, s.r.

Zapisničar – savetnik 

Marija Ribarić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković