Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevuza zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona koja shodno citiranoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već kao razlog podnošenja istog, navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera. Navodima zahteva branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci suda (član 440. ZKP) i iznosi sopstveni stav da tokom postupka od strane organa postupka nisu poštovana pravila propisana odredbom članova 6. i 210. – 219. ZKP, što je dovelo do nezakonitog postupanja svih organa koji su učestvovali u krivičnom postupku i nezakonite odluke suda vezano za pritvor prema okrivljenom AA. U vezi sa tim branilac navodi da je tokom postupka rešenje o produženju pritvora prema okrivljenom doneo stvarno nenadležan sud, što je rezultiralo zadržavanjem okrivljenog u pritvoru bez „valjane“ odluke suda, obzirom da je prema stavu branioca u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog isteklo vreme trajanja pritvora propisano odredbom člana 215. ZKP, pri čemu iznosi sopstvenu analizu radnji preduzetih tokom postupka i izvodi sopstvene zaključke o propustima suda koji su doveli do nezakonitog zadržavanja okrivljenog u pritvoru. Pored ovoga branilac nadalje ukazuje da je drugostepeni sud zanemario svoju obavezu propisanu odredbom člana 214. stav 4. ZKP, da o žalbi protiv rešenja o pritvoru odluči u roku od 48 sati, kao i da je prilikom odlučivanja o žalbi zanemario bitne činjenice na koje je ukazano u žalbi, čime po oceni Vrhovnog suda ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP. U vezi sa tim branilac osporava i razloge pobijanih rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok ostalim navodima zahteva ukazuje da je prvostepeno rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka tog rešenja, u pogledu trajanja pritvora, nerazumljiva.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 6., 210. - 219., 440. i 460. ZKP, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ukazuje, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Predsednik veća-sudija 

Bojana Paunović,s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Andrea Jakovljević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković