.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 787/2024
04.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Peček, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kikinde, koga zastupaju punomoćnici Milica Kulidžan i Sara Pušara, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2206/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 04.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2206/23 od 14.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2206/23 od 14.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 26/23 od 30.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime štete zbog izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza za period od 12.02.2017. do 28.02.2021. godine isplati iznos od 2.818.437,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke počev od 6. u mesecu do isplate, kao i da u korist tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijali u Kikindi obavezne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period, na osnovicu neisplaćenih zarada po tarifi važećoj na dan uplate fondu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2206/23 od 14.12.2023. godine odbijena je žalba (tužioca) i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza. U konkretnom slučaju, polazeći od sadržine tražene pravne zaštite i utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su smatrali da tužilac nije dokazao nezakonitost otkaza kod utvrđenja da njegov radni status još nije rešen u upravnom postupku, dok je prema odredbi člana 163. stav 1. tačka 3. Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ broj 21/2016) tužiocu koji je ostao neraspoređen prestao radni odnos po sili zakona istekom dva meseca od kada je postao neraspoređen, zbog čega rešenje poslodavca kojim se utvrđuje činjenica prestanka radnog odnosa ima samo deklatorni karakter, te njegovo poništenje u upravnom sporu ne vodi zaključku da je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova, što bi bio osnov za naknadu štete prema članu 191. stav 1. Zakona o radu. U ovoj činjenično-pravnoj situaciji, po oceni Vrhovnog suda nije potrebno da se razmatraju pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje materijalnog prava. Kako se revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate (naknade štete) podneta je 17.3.2021. godine. Vrednost predmeta spora od 2.818.437,90 dinara ne prelazi imovinski cenzus propisan članom 403. stav 3. ZPP, na osnovu kojeg se ceni dozvoljenost revizije i u sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa.
Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
