Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Osim revizije tužilja je podnela i predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka navedenom drugostepenom presudom. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu P1 2/21 od 06.02.2023. godine određen je zastoj sa postupkom po reviziji do okončanja postupka po podnetom predlogu za ponavljanje postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 916/2024 od 29.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Višeg suda u Leskovcu P1 2/21 od 07.02.2024. godine, kojim je odbačen predlog tužilje za ponavljanje postupka u predmetu tog suda P1 2/21 kao nedozvoljen.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje protiv pobijanog rešenja dozvoljena po članu 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je rešenje ispitao u smislu člana 408. istog zakona i utvrdio da je ova revizija tužilje neosnovana.

Prema razlozima pobijanog rešenja i sadržini spisa, tužilja je preko ovlašćenog punomoćnika advokata Radeta Mitrovića iz ... podnela predlog za ponavljanje postupka 09.06.2022. godine, zasnovan na navodima da je tužilja saznala za nove činjenice i stekla mogućnost da upotrebi nove dokaze. Kao zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka naveden je član 426. stav 1. tačka 10. ZPP. Tužilja je punomoćje ovom advokatu opozvala 14.06.2023. godine, a kao stranka koja nije advokat, nije angažovala drugog punomoćnika iz reda advokata za dalje zastupanje u postupku po ovom vanrednom pravnom leku. U takvoj situaciji, pravilno je odlučeno kada je predlog tužilje za ponavljanje postupka odbačen kao nedozvoljen, primenom člana 430. stav 1. u vezi člana 85. stav 6. ZPP.

Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Odredbom člana 430. stav 1. ZPP propisano je da neblagovremene (član 428), nepotpune (član 429. stav 2) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428) predloge za ponavljanje postupka odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta.

Prema iznetom, nije dovoljno da je predlog za ponavljanje postupka podnet preko punomoćnika advokata koji je bio ovlašćen za zastupanje tužilje u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, a kome je tužilja punomoćje opozvala 24.06.2023. godine, u fazi nepravnosnažnog rešenja kojim je predlog bio odbačen kao neblagovremen, donetog u ispitivanju uslova blagovremenosti, potpunosti i dozvoljenosti podnetog predloga, već se imperativnom odredbom člana 85. stav 6.ZPP zahteva da podnosilac predloga za ponavljanje postupka kao stranka koja nije advokat ima punomoćnika advokata za zastupanje u postupku po ovom pravnom leku sve do okončanja postupka po ovom vanrednom pravnom leku. U protivnom, sud je ovlašćen da bez održavanja ročišta predlog odbaci kao nedozvoljen, primenom člana 430. stav 1. istog zakona, što je prvostepeni sud i učinio donošenjem rešenja koje je kao pravilno i zakonito potvrđeno od strane drugostepenog suda.

Revizija tužilje nije osnovana u pobijanju rešenja kojim nije povređen zakon na njenu štetu, kako navodi, već je zakon pravilno primenjen.

Imajući u vidu da je tužilja angažovala punomoćnika advokata za podnošenje vanrednog pravnog leka, neosnovano se revizijom ukazuje da je dužnost suda bila da od tužilje zatraži da se izjasni da li će angažovati drugog advokata ili će tražiti da je zastupa advokat po službenoj dužnosti, kao i da je upozori na pravo da angažuje advokata za dalje zastupanje, odnosno da je tužilja mogla na samom ročištu da angažuje novog punomoćnika. Sud nije bio dužan da upozorava stranku koja je opozvala punomoćje advokatu da može da angažuje drugog punomoćnika advokata, niti je bio dužan da zakaže ročište kada procesnih uslova nije bilo. U članu 430. stav 1. ZPP je propisano da se nedozvoljeni predlog za ponavljanje postupka odbacuje rešenjem bez održavanja ročišta.

Iz iznetih razloga, revizija tužilje je odbijena kao neosnovana, shodnom primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda o predmetu tražene pravne zaštite u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom predlaže. U konkretnom slučaju, odluka o traženoj zaštiti je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim u postupk, a u pravnim razlozima zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, spor između zaposlenog i poslodavca zbog zlostavljanja na radu i u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih odnosa revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Parnica radi zaštite od zlostavljanja na radu je parnica iz radnog odnosa, ali ona ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. ZPP, te je revizija protiv presude o tužbenom zahtevu nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 27.11.2018. godine. Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković