.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 310/2024
26.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3843/23 od 21.09.2023. godine, u sednici održanoj 26.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3843/23 od 21.09.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3843/23 od 21.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2862/19 od 07.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime razlike između isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine zaključno sa avgustom 2019. godine, isplati pojedinačne novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da u korist tužilje uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod PIO fonda, Filijala Beograd, za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3843/23 od 21.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku -ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. ZPP , Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti potreba novog tumačenja prava. O pravu tužilje na naknadu štete u visini razlike između isplaćene do potraživane plate (koju joj je tužena u utuženom periodu isplaćivala u skladu sa konačnim i pravnosnažnim rešenjem od 29.4.2008. godine, donetim na osnovu Zaključka Vlade RS od 17.04.2008. godine, iako nije bila radno angažovana i plate koju bi tužilja ostvarila primenom odredaba Zakona o platama zaposlenih u državnim organima) i uplatu doprinosa, odlučeno je u skladu sa odredbama članova 142. i 143. Zakona o državnim službenicima, a revident uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazvale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava. Iz tog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilja je podnela tužbu 23.08.2019. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje radi naknade štete, kao glavnog zahteva (u konkretnoj situaciji zahtev radi uplate razlike doprinosa ne čini glavni zahtev), ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413.ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
