Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da izrečena pretnja u puštenom tekstu – video klipu koja glasi „Kad se budemo videli drugačije ćemo da razgovaramo“ ne predstavlja pretnju u smislu zakonske formulacije krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, obzirom da ovako izrečene reči nisu ni jasne ni nedvosmislene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 138 stav 1. Krivičnog zakona je propisano da krivično delo ugrožavanje sigurnosti vrši onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom trećim propisan najteži oblik krivičnog dela koji postoji kada je delo iz stava 1. učinjeno prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA je u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ugrozio sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život i telo tog lica, tako što je oštećenog adv.BB, koji ga je kao branilac zastupao u predmetu .... i kome je za usluge platio 500 evra, pozvao sa svog mobilnog telefona... na mobilni telefon oštećenog..., upitao: „Je l to BB?“, a zatim ne predstavljajući se ko ga zove pustio klip sa You Tube-a „Uterivač duga zezafon“ koji sadrži tekst koji izgovara muški glas na temu vraćanja duga od 500 evra, a koji tekst muško lice izgovara sa pauzama izmeću rečenica stvarajući privid da očekuje i sluša odgovor na postavljeno pitanje, a koji tekst glasi: „Halo, halo, je l me čuješ, e, gde si bre, nema te da se javiš čoveče, šta, ne znaš ko je, ajde probaj da se setiš, ne znaš, a je li, znači nešto ako ti kažem 500 evra, a ne znaš o čemu pričam, setićeš se brate, setićeš se, slušaj, video sam juče onog tvog drugara znaš, kaže mi da si baš trošio ovih dana, slušaj mali to stvarno nije lepo, ja razumem da stvarno nemaš pa da te čekam, ali ovo je mnogo bezobrazno sa tvoje strane, e, pošto se praviš lud, i ne javljaš se danima drugačije ćemo da pričamo...itd“, što je kod oštećenog adv.BB izazvalo osećaj ugroženosti i nesigurnosti, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim. Po oceni ovoga suda pretnja kao obeležje, odnosno radnja izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti mora se posmatrati jedinstveno. Reči navedene u izreci presude – „...pošto se praviš lud, i ne javljaš se danima drugačije ćemo da pričamo...“, posmatrane u celini i u kontekstu razloga upućivanja poziva oštećenom predstavljaju ozbiljnu i konkretnu pretnju napadom na život i telo oštećenom, koja je kod njega izazvala osećaj straha za sopstveni život i telesni integritet, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da iz izvedenih dokaza odnosno iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi postojanje ni jednog od elemenata krivičnog dela, da se ne radi o verbalnoj pretnji da će se napasti na život i telo oštećenog, da na strani okrivljenog nema umišljaja jer nije ni svestan dela, niti je hteo njegovo izvršenje. Izneti navodi branioca okrivljenog suštinski predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branka Unjića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Predsednik veća-sudija 

Milena Rašić,s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Vesna Zarić,s.r. 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković