U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad ..., čiji su punomoćnici Nemanja Dikić i Danijela Grujičić, advokati iz ..., protiv tužene BB PR Samostalna zanatsko-građevinsko trgovinska radnja „... gradnja“ ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Živković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 456/23 od 16.05.2023. godine, u sednici održanoj dana 05.02.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 456/23 od 16.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 456/23 od 16.05.2023. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 7591/2018 od 26.10.2020. godine i presuđeno tako što je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu 3I Iv br. 258/15 od 29.06.2015. godine u obavezujućem delu; odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu isplati iznos od 930.000,00 dinara po računu broj 2/8 od 08.03.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.06.2015. godine i iznos od 1.099.000,00 dinara po računu broj 5/5 od 25.05.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.06.2015. godine pa do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 75.445,00 dinara; obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 379.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, ... 18/20) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od sada brisane preduzetničke radnje tužioca „... – DD“ iz ... vlasništvo tužioca, izdat je račun broj 2/8 dana 08.03.2012. godine, koji prati otpremnica, naslovljen na tuženu kao primaoca izdržavanja, i to na ime izrade cementne košuljice u vrednosti od ukupno 930.000,00 dinara, kao i račun broj 5/5 od 25.05.2012. godine, koji prati otpremnica, naslovljen na tuženu i to na ime izrade košuljice, cementiranje i izrade keramike na ukupan iznos od 1.099.000,00 dinara. Opomenom pred utuženje tužilac je pozvao tuženu da mu po navedenim računima izvrši isplatu u roku od 3 dana, tužena je opomenu primila 09.06.2015. godine. Navedene otpremnice tužena nije potpisala, niti je ona bila potpisnik ugovora od 01.12.2011. godine, na kome tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev, a kojim se tužilac obavezao da za potrebe naručioca izvede određene radove, pri čemu je kao naručilac posla označen VV, suprug tužene koji je ugovarao poslove za njenu građevinsku radnju. Između tužene, kao izvođača i „GG“ DOO ... kao naručioca, zaključen je ugovor o izvođenju radova od 22.08.2011. godine, čiji je predmet izvođenje radova cementne košuljice na stambeno-poslovnom objektu u Nišu u ulici ..., kojim se tužena obavezala prema naručiocu da svojom radnom snagom i upotrebom sopstvene opreme i alata izvrši radove prema ponudi. Tužena je naručiocu posla ispostavila privremene situacije, prema stanju u spisima, a sve na ime izrade cementne košuljice u stambeno-poslovnom kompleksu „...“. Veštačenjem od strane veštaka grafološke struke utvrđeno je da ugovor od 01.12.2011. godine tužena nije potpisala, kao ni račun broj 2/8 i otpremnicu broj 2/8 od 08.03.2012. godine, ni račun broj 5/5 i otpremnicu broj 5/5 od 25.05.2012. godine. Tužilac je u svom iskazu, kada je saslušan kao stranka u postupku, tvrdio da je od strane tužene angažovan po zaključenom ugovoru od 01.12.2011. godine za izvođenje radova na lokaciji „...“ u Nišu na izradi cementne košuljice i na gradilištu u ... kod Mladenovca na izradi košuljice i keramičkih poslova; građevinsku knjigu nije vodio, ali je sačinjavao situacije – obračun na običnom papiru o izvedenim radovima koje je za gradilište u Nišu predavao tuženoj, a za gradilište u ... svekru tužene. Saslušani svedoci, predloženi od strane tužioca potvrdili su da su po nalogu tužioca obavljali radove na navedenim gradilištima, ali isti nisu imali neposredna saznanja ko je tužioca angažovao za izvođenje predmetnih radova. Ostali saslušani svedoci, među kojima i DD, poslovođa gradilišta angažovan od strane investitora „...“ potvrdili su da je tužilac izvodio radove na gradilištu u Nišu na postavljanju keramike, ali je za te poslove bio angažovan od strane investitora, a ne od strane tužene, te da je sve poslove na izradi cementne košuljice obavila samo tužena sa svojim radnicima i mašinama, o čemu je vođena dnevna evidencija, te da tužena nije imala podizvođača za poslove izrade cementne košuljice za koju je angažovana od strane naručioca posla, što je potvrdio i saslušani svedok ĐĐ, nadzorni organ na gradilištu u Nišu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 383. ZPP, drugostepeni sud je zaključio da tužilac shodno odredbi člana 231. stav 2. ZPP nije dokazao osnovanost tužbenog zahteva u smislu odredbe člana 262. stav 1, člana 600. i 623. ZOO, pa je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio kao u izreci pobijane presude.

Naime, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je između tužene kao izvođača radova i investitora MD „GG“ zaključen ugovor o izvođenju radova 22.08.2011. godine samo na izradi cementne košuljice, zbog čega tužena nije ni mogla poveriti tužiocu izvođenje keramičkih radova za gradilište u Nišu, jer za izvođenje keramičkih radova nije ni bila angažovana od strane naručioca, odnosno investitora; da tužilac nije dokazao da je sa VV, suprugom tužene, shodno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/11 ... 109/21) zaključio ugovor 01.12.2011. godine o izvođenju spornih radova, jer taj ugovor nije potpisan od strane VV, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka grafološke struke utvrđeno je da taj ugovor nije potpisala ni tužena, pa tužilac nije dokazao da je za izvođenje predmetnih radova angažovan od strane tužene kao podizvođač radova, čiju naplatu potražuje; da je na osnovu saslušanih svedoka – radnika tužilaca utvrđeno da je tužilac neke radove izvodio na objektu „...“ u Nišu i na objektu u ..., ali ni jedan od tih svedoka nije imao neposredna saznanja po čijem nalogu je tužilac te radove izvodio, u kom obimu i pod kojim uslovima; da su ostali sasušani svedoci – radnici tužene, suprug tužene, poslovođa gradilišta investitora „...“ i nadzorni organ za radove na gradilištu „...“ potvrdili da je ugovorene radove na izradi cementne košuljice izvela samo tužena svojom opremom i radnicima, koji iskazi su dati na osnovu neposrednih saznanja i potvrđeni sadržinom pisanih isprava u spisima predmeta.

Sa iznetih razloga i po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak i pravni stav drugostepenog suda da tužilac u ovoj parnici nije dokazao shodno članu 231. stav 2. ZPP da je za izvođenje spornih radova na označenim gradilištima, za koje je tuženoj ispostavio predmetne račune, bio angažovan od strane tužene, zbog čega u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 261. stav 1, člana 600. i člana 623. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilac nije dokazao osnov odgovornosti tužene za isplatu spornih novčanih iznosa tužiocu po navedenim računima, zbog čega je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odlučio kao u izreci pobijane presude, a za svoju odluku dao je dovoljne i jasne razloge koje prihvata i na koje upućuje i ovaj sud.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda pri donošenju pobijane odluke.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu člana 153, 154. i 165. stav 2. ZPP.

Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković