U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Stijačića, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stijačića - advokata Stevana Obrenova, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K-87/22 od 15.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 939/23 od 25.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stijačića - advokata Stevana Obrenova, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K-87/22 od 15.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 939/23 od 25.09.2024. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K-87/22 od 15.09.2023. godine okrivljeni Milan Stijačić oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.04.2008. do 09.05.2008. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti direktora i odgovornog lica, odlučeno je o oduzimanju imovinske koristi pribavljene izvrešenjem krivičnog dela u skladu sa članom 91. i 92. stav 1. i 3. KZ i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 939/23 od 25.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i branioca okrivljenog Milana Stijačića i presuda Višeg suda u Novom Sadu K-87/22 od 15.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milana Stijačića - advokat Stevan Obrenov, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da se u radnjama okrivljenog ne mogu sticati bitna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim niti bilo kog drugog krivičnog dela učinjenog protiv privrede. U vezi sa iznetim, branilac citira odredbe člana 112. stav 21. i 21a Krivičnog zakonika gde je dato obrazloženje pojmova „subjekt privrednog poslovanja“ i „privredna delatnost“, te navodi da je delatnost udruženja „Nacionalna berza“ bila evidentiranje građana koji imaju pravo na besplatne akcije i da ista ne predstavlja delatnost koja se ima smatrati privrednom, već je uređena Zakonom o udruženjima kao nedobitna. Izmenama krivičnog zakonodavstva kojim je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ izdvojeno u posebno krivično delo jasno je određen zaštitni oblik u vidu privrednog poslovanja i imovina u tom poslovanju, a takva imovina u ovom konkretnom slučaju nije utvrđena u dokaznom postupku. Po stavu odbrane, delatnost udruženja bila je evidentiranje građana koji imaju pravo na besplatne akcije, pa time ova delatnost ne predstavlja delatnost koja se ima smatrati privrednom, a koja je bila i jedina delatnost udruženja, koje ni po jednom drugom osnovu ili drugom sporednom delatnošću nije ostvarivalo bilo kakve druge prihode.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbama člana 234. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12), koji je u konkretnom slučaju primenjen, propisano je da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u osnovnom obliku iz stava 1. ovog člana čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu kao i da će se učinilac tog dela kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog člana predviđen najteži oblik ovog krivičnog dela, određen prema visini imovinske koristi pribavljene izvršenjem dela i to u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, te je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, okrivljeni Milan Stijačić je u periodu od 10.03.2006. do 21.01.2008. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, kao odgovorno lice – predsednik skupštine „Udruženja činovničkih akcionara „Nacionalna berza“ sa sedištem u Srbobranu, a potom u Kragujevcu, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja pribavio sebi i drugim fizičkim i pravnim licima protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 8.404.230,34 dinara na taj način što je suprotno odredbama Statuta „Udruženje“ raspolagao sredstvima sa računa „Udruženja“ i osnovnim sredstvima „Udruženja“ bez odluke nadležnog i izvršnog odbora „Udruženja“ „Nacionalna berza“, lažno prikazujući da su pojedine odluke doneli Izvršni odbor i Skupština akcionara „Udruženja“ iako se sednice navedenih organa nisu održavale pa time nisu ni donete odluke, a na način bliže opisan pod tačkama od a do e izreke, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 4.260.530,34 dinara, drugim fizičkim licima (AA i BB) pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od ukupno 1.943.700,00 dinara, a drugom pravnom licu „Auto-Heureka“ DOO pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.200.000,00 dinara, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 112. stav 21a KZ propisano da privrednu delatnost predstavlja svaka delatnost proizvodnje i prometa robe, vršenja usluga i obavljanje drugih delatnosti na tržištu, radi sticanja ili ostvarivanja nekog drugog ekonomskog interesa.

Iz spisa proizlazi da je udruženje koje je osnovao okrivljeni imalo svojstvo pravnog lica, te da predstavlja organizaciju koju osnivaju fizička lica i koja je osnovana radi ostvarivanja određenog trajnijeg cilja, koje pravo smatra za pravnog subjekta sa pravima i obavezama, a koja se razlikuje od prava i obaveza osnivača i onih koji ga čine. Nesporno je da iz sadržine Odluke o osnivanju i Statuta udruženja proističe da je razlog osnivanja vršenje usluga pružanja pomoći članovima Udruženja, dakle aktivno učešće osnivača operativne, pravno-tehničke prirode koje za cilj ima upis besplatnih akcija, ali i kupovinu akcija. Upravo je takvo pružanje usluga kao osnovna delatnost udruženja bila osnov članovima da plate jednokratnu članarinu ili upisninu koja u praktičnom smislu predstavlja oblik naknade za ovu privrednu delatnost pružanja usluga posredovanja, u skladu sa članom 112. stav 21a KZ. Pored iznetog, postojala je i obaveza članova da plate iznos od 3% vrednosti akcija koje poseduju, a što takođe ukazuje na privrednu delatnost i prihode od nje. Pri tome, iz sredstava Udruženja za saradnike na terenu izdvajalo se po 30,00 dinara za svakog člana na ime manipulativnih troškova saradnika.

Shodno svemu navedenom, bez obzira na to što je Udruženje registrovano kao nedobitna organizacija, registrovana rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava RS i što je prihod opisan kao jednokratna članarina, u konkretnom slučaju, reč je o pravnom licu koje u osnovi obavlja privrednu delatnost, a što nesporno proizlazi i iz samog statuta Udruženja činovničkih akcionara „Nacionalna berza“ koju je u skladu sa odredbama člana 6. i 10. Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije koje se osnivaju za teritoriju SCG Osnivačka Skupština Udruženja činovničnih akcionara na sednici održanoj 08.11.2005. godine i usvojila i gde je u članu 1. propisano da je Udruženje činovničkih akcionara (u daljem tekstu: Nacionalna berza) osnovano kao nestranačko, nevladino udruženje građana čiji je cilj da brine oko svih oblika prava zakonom predviđenih na upis besplatnih akcija, kao i kupovinu akcija. Pri tome, i u Odluci o osnivanju Udruženja činovničnih akcionara koju je potpisao kao ovlašćeno lice predsednik Milan Stijačić je u članu 5. stav 1. propisano da je cilj i zadatak udruženja da brine oko svih oblika prava zakonom predviđenih na upis besplatnih akcija kao i kupovina akcija.

Imajući u vidu sve napred navedeno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo obzirom da Udruženje u kojem je bio odgovorno lice nije obavljalo privrednu delatnost, te da nedostaje bitan elemenat ovog krivičnog dela.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu dokaza i to prevashodno nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke Katarine Fedoš – Nemeš i iskaza stručnog savetnika, na čemu zasniva i svoj stav da u toku dokaznog postupka nije utvrđeno da je Udruženje obavljalo privrednu delatnost, niti da je po tom osnovu ostvarilo bilo kakve prihode, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega ista nije ni bila predmet ocene u ovom postupku.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koju obrazlaže navodima da je sud radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovao, obzirom da je pogrešno primenjen zakon kada su radnje okrivljenog kvalifikovane kao krivično delo iz člana 234. KZ, a ne kao krivično delo iz člana 227. KZ, jer je pravna kvalifikacija iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ povoljnija po okrivljenog, u smislu člana 5. stav 1. KZ.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

U vreme izvršenja krivičnog dela (od 10.03.2006. do 21.01.2008. godine) postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je u stavu 4. izričito predviđalo krivičnu odgovornost odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br.121/2012, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno“ u dva krivična dela, pri tome deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja mu pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja, kažnjivo po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kažnjivo po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama, izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ.

Dakle, navedenim izmenama u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice.

Pored toga, u konkretnom slučaju, zadržan je i jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa inkriminacijom krivičnog dela pod identičnim zakonskim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. KZ, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018. godine, s obzirom da se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda, oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ sud nije povredio odredbu člana 5. KZ koja se odnosi na vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog. Naime, sud je u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela i pravilnom primenom odredbe člana 5. stav 2. KZ primenio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012.godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine) i protivpravne radnje okrivljenog koje su bliže opisane u izreci pobijane pravnosnažne presude pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61.KZ.

Ovo imajući u vidu da između odredbe člana 234. KZ i odredbe člana 227. KZ koja je stupila na snagu dana 01.03.2018. godine, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, obzirom da su sva bitna obeležja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ i njegovih kvalifikovanih oblika sadržana u krivičnom delu sa potpuno identičnim zakonskim nazivom i to u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu od 01.03.2018. godine) i u njegovim kvalifikovanim oblicima, te imajući pri tome u vidu da Krivični zakonik koji je važio u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.03.2018. godine) i kojim je propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u pogledu predmetnog krivičnog dela, ni na koji način nije blaži po okrivljenog u odnosu na Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine) i kojim je propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to niti u pogledu kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, niti u pogledu propisanih radnji izvršenja, pošto se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a takođe ni u pogledu visine zaprećene kazne, budući da je za kvalifikovani oblik krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 3. po oba Krivična zakonika propisana istovetna kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina.

Pri ovome, za napomenuti je da zakonska formulacija odredbe člana 227. stav 1. KZ, a imajući pri tome u vidu dodavanje u zakonski opis bića krivičnog dela zakonske formulacije „... ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, a koja nije bila sadržana u članu 234. stav 1. ranije važećeg KZ, prema oceni Vrhovnog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja, a što je u skladu i sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 703/2021 od 07.07.2021. godine, na koju se i sam branilac poziva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stijačića – advokat Stevana Obrenova, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stijačića u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća -  sudija

Miroljub Tomić, s.r. 

Zapisničar – savetnik  

Irina Ristić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković