Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Gž 92/06
17.07.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz Beograda, koga zastupa advokat BB, protiv tuženog VV, odgovornog urednika dnevnog lista \"GG", koga zastupa advokat DD, radi objavljivanja ispravke informacije, rešavajući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu P.46/2006 od 27.03.2006. godine, u sednici veća održanoj dana 17.07.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Okružnog suda u Beogradu P.46/2006 od 27.03.2006. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu P.46/2006 od 27.03.2006. godine odbačena je tužba.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno je izjavio žalbu tužilac iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl.372. u vezi čl.388. ZPP i nalazi da je žalba osnovana.

Iz stanja u spisima proizilazi da je u dnevnom listu \"GG" broj ___ od ___. godine objavljen tekst, kojim su iznete informacije o zetu tužioca, kao glavnom posredniku u aferi podmićivanja ĐĐ i intervenciji tužioca kod EE radi sprečavanja hapšenja i da je na zahtev tužioca u istom listu, čiji je odgovorni urednik tuženi, objavljen sledećeg dana ___. godine u broju ___ odgovor tužioca. Takođe, ___. godine u istom broju lista u novom tekstu povodom podmićivanja u FF ponovljena je informacija da je tužilac uspeo da kod EE "ispegla stvar oko ŽŽ i ZZ". Podnetom tužbom 09.01.2006. godine tužilac je tražio da se usvoji tužbeni zahtev i objavi ispravka informacije objavljene u broju ___ od ____. godine da je tužilac intervencijom kod EE sprečio hapšenje II i JJ u vezi sa podmićivanjem u FF, kao neistinite. Istovremeno tužilac je podneo i tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu dana 09.02.2006. godine protiv KK i LL, kao odgovornog urednika dnevnog lista \"GG" navodeći da su mu objavljenim tekstovima u listu \"GG" dana __. i ____. godine povređeni čast i ugled usled kreiranja u javnosti negativne slike o njemu kao licu koje ucenama i pritiscima na državne organe stavlja svoje srodnike iznad zakona i opstruira istragu. Postavljenim tužbenim zahtevom traženo je da se 1. obavežu tuženi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od _.000.000,00 dinara nanete povredom dužne novinarske pažnje, objavljivanjem netačne informacije da je tužilac intervencijom kod premijera sprečio hapšenje pojedinih aktera afere sa podmićivanjem u FF, 2. da se zabrani drugotuženom ponovno objavljivanje u dnevnom listu \"GG" neistinite informacije da je tužilac intervencijom kod premijera sprečio hapšenje pojedinih aktera afere sa podmićivanjem u FF pod pretnjom novčanog kažnjavanja i 3. da se obaveže drugotuženi kao odgovorni urednik da presudu objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, najkasnije u drugom narednom broju dnevnog lista \"GG" od pravnosnažnosti presude.

Nalazeći da se u postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu traži identična pravna zaštita u pogledu sadržine i forme, prvostepeni sud je ocenio kao osnovan prigovor tuženog da o istom zahtevu teče parnica i odbacio je tužbu primenom čl.302. u vezi čl.279. ZPP.

Navedena odluka opštinskog suda je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl.361. stav 1. zbog pogrešne primene čl.302. u vezi čl.279. ZPP što je bilo od bitnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Istovremeno, zbog nejasnih i protivurečnih razloga odluke postoji i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361. stav 2. tač.12. ZPP.

Tok druge parnice predstavlja zakonsku smetnju za postupanje parničnog suda u smislu čl.302. ZPP u postupcima kada postoji identitet zahteva, identitet stranaka i činjeničnog osnova. U konkretnom slučaju tužilac je podneo tužbe sa različitim zahtevom, pravnim osnovom za čije postupanje u okviru iste vrste su stvarno nadležni instaciono različiti sudovi.

Zakon o javnom informisanju ("Sl.glasnik RS" br.43/03) je propisao više pravnih sredstava za zaštitu povređenih prava objavljivanjem informacija u štampi. Tužba u ovoj pravnoj stvari sa tužbenim zahtevom za ispravku informacije zasnovana je na čl.47. stav 3. i 4. navedenog zakona kojim je propisano da lice čiji su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku naredi da bez naknade objavi njegovu ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete. Iz navedenog proizilazi da u ovoj vrsti postupka tužilac dokazuje protivpravnost prenete informacije i ispravkom ostvaruje da se neistinita, nepotpuna ili netačno preneta informacija zameni istinitom, potpunom ili tačno prenetom informacijom.

Prema članu 79. Zakona o javnom informisanju svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ako zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koje tom licu stoje na raspolaganju. Podnošenjem istog dana tužbe za ispravku informacije i tužbe za naknade štete, propuštanje informacije i objavljivanje presude tužilac se opredelio za zakonom priznata različita pravna sredstva zaštite, koja se međusobno ne isključuju. Sudovi su u obavezi da utvrde da li su u konkretnom slučaju prava tužioca po podnetim zahtevima iz obe tužbe bila povređena, te zavisno od utvrđenja ove činjenice tužiocu pruže ili uskrate traženu pravnu zaštitu. Prvostepeni sud nije bio ovlašćen, niti je bilo razloga da ocenjuje kojim se pravnim sredstvom postiže veća zaštita, kakvi su efekti budućih presuda i da li se svrha može postići jednim od njih. Pravo izbora pravnog sredstva pripada tužiocu. Takođe, razlozi prvostepenog suda o postojanju dva identična postupka, kao i ocena da je zahtev za ispravku informacije sadržan u zahtevu tužbe za naknadu štete su nejasni i u protivurečnosti sa sadržinom zahteva podnetih tužbi.

Sa iznetih razloga, nema identiteta potraživanja u parnicama koje se vode pred Okružnim sudom i Prvim opštinskim sudom u Beogradu, usled čega je pobijano rešenje ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak, na osnovu čl.387. tač.3. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

vg