Na osnovu člana 87. KZ i člana 246a stav 5. KZ prema okrivljenom AA je izrečena mera bzebednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela, pa je od istog oduzeta opojna droga Sannabis (konoplja), ukupne neto mase 4,30 grama i mobilni telefon marke „...” model ..., SIM 1 0..., IMEI 1 ... i IMEI 2 ..., koji predmeti su od okrivljenog oduzeti po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima PU Kragujevac od 28.10.2022. godine.

Na osnovu člana 261. i 264 ZKP okrivljeni su obavezani da sudu isplate na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara i da solidarno na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda isplate iznos od 5.888,00 dinara i da VJT-u u Kragujevcu na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava tužilaštva isplate iznose od po 32.953,03 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1.br.159/24 od 19.03.2024. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Kragujevcu K.br.11/23 od 12.12.2023. godine, u stavu II izreke, u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, shodno odredbama člana 4., 42., 45. i 54. Krivičnog zakonika osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, dok su u ostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu i žalbe branioca okrivljenog Aleksandra Rakića i branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Rakića, advokat Živorad Lekić, zbog povrede zakona iz člana 16., 84. i 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude u odnosu na okrivljenog Aleksandra Rakića i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog Aleksandra Rakića, advokat Živorad Lekić je u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Kragujevac broj 55560/22 od 28.10.2022.godine kojom je od okrivljenog AA oduzeto 7,51 grama opojne droge marihuane i koju je potpisao, nije sačinjena u skladu sa zakonom. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže tako što navodi da je sadržina navedene potvrde suprotna objektivnim činjenicama koje su proistekle iz pregleda vozila, s obzirom da je vozilo u kome je pronađena marihuana pripadalo okrivljenom Aleksandru Rakiću i da je samim tim opojna droga mogla biti oduzeta samo od njega, a ne od okrivljenog AA, koji nije bio u posedu predmetne marihuane, a što je utvrđeno na osnovu iskaza okrivljenih i policijskog službenika BB.

Iako branilac okrivljenog formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, istu obrazlaže navodima da je potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta potpisalo lice kod kojeg nije pronađena opojna droga i istovremeno ukazuje da su time povređeni članovi 16. i 84. ZKP. Ovim navodima, po oceni Vrhovnog suda, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 16., 84. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Aleksandra Rakića, advokata Živorada Lekića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu još navodi da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje propisano odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda te da je u ovoj pravnoj stvari reč o pitanju od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                               Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković