U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 1K-304/24 od 10.07.2024. godine i Višeg suda u Somboru KŽ1. 200/24 od 21.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 1K-304/24 od 10.07.2024. godine i Višeg suda u Somboru KŽ1. 200/24 od 21.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 1K-304/24 od 10.07.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Somboru KŽ1. 200/24 od 21.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Somboru 1K- 304/24 od 10.07.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Marković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo „ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, te odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda“.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da se posledica krivičnog dela nasilje u porodici sastoji u kontinuiranom stanju ugroženosti spokojstva i telesnog integriteta oštećene, a da u konkretnom slučaju postoji nedostatak te posledice. Takođe, po stavu odbrane, na strani okrivljenog nedostaje i oblik vinosti koji zakon propisuje.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA u toku noći između 05./06.02.2024. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, pretnjama da će napasti na život ili telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, svoje supruge oštećene BB sa kojom ima dvoje maloletne dece, u mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

Po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi kvalifikovane pretnje prema oštećenoj, kojom radnjom je prouzrokovana posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – supruge, koja je nakon upućenih pretnji i u strahu za svoju bezbednost izašla iz stana i otišla u PS Apatin i prijavila okrivljenog policiji, tako i subjektvina obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda, pretnje koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenoj su bile ozbiljne i stvarne i kao takve objektivno podobne da dovedu do ugrožavanja spokojstva člana porodice, a do čega je u konkretnom slučaju i došlo, imajući u vidu konkretne okolnosti događaja opisanog u izreci presude (izazvao raspravu sa oštećenom oko razvoda braka i podele zajedničke imovine kojom prilikom se oštećenoj obratio pretećim rečima, drsko i povišenim tonom da ne prihvata uslove oko razvoda i podele imovine i da ona može samo da izađe iz stana sa decom i da se vrati na fabričko podešavanje i da ne može ništa da dobije od imovine, jer je on sve stvorio, a u protivnom će ubiti njenog brata i snaju iz Beograda i da njih neće biti i pri tome je rekao da može da bira šta joj je važnije, da li brat ili imovina).

Stoga su, u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog obrazlaže iz kojih razloga u radnjama okrivljenog ne postoje elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, ali isti nisu bili predmet ocene ovog suda imajući u vidu da okrivljenom optužnim aktom nije stavljeno na teret izvršenje ovog krivičnog dela niti je okrivljeni za isto i oglašen krivim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković