Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženih - protivtužilaca BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Plana Rakonjac, advokat iz ... i po tužbi glavnog mešanja tužilje GG iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Rakonjac, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja prava susvojine na nepokretnostima, odlučujući o reviziji tužioca AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 846/2022 od 15.06.2022. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 846/2022 od 15.06.2022. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 846/2022 od 15.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1005/18 od 01.11.2021. godine, ispravljenom rešenjem P 1005/18 od 26.01.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se utvrdi da porodična stambena zgrada na kp br. ... KO ..., površine 80 m2, upisana u ln. br. ... KO ..., kao objekat broj 1, predstavlja zaostavštinu pokojnog DD, bivšeg iz .., te da tužilac AA po osnovu nasleđa ima pravo svojine na 1/2 iste, kao i da tuženi BB i VV obavežu da ovo pravo priznaju tužiocu i da trpe da se tužilac uknjiži kao vlasnik na 1/2 dela napred označene nepokretnosti, kao neosnovan (stav prvi izreke). Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih BB i VV i utvrđeno da zaostavštinu sada pokojnog ĐĐ čini 1/2 stambene zgrade površine 80 m2, upisane kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti Bela Palanka pod brojem 1, kao na skici veštaka geometra, a koja se nalazi na kp br. ... i koja je upisana u ln. br. ... KO ..., te se utvrđuje da tuženi BB i VV imaju pravo svojine na po 1/4 dela navedenog stambenog objekta, po osnovu nasleđa iza smrti svog oca, sada pokojnog ĐĐ, što je tužilac AA dužan da prizna, a u roku od 15 dana od prijema prepisa presude, a tuženi će se na osnovu ove presude upisati kao vlasnici na napred navedenom stambenom objektu kod RGZ SKN Bela Palanka bez ikakve dozvole i saglasnosti tužioca (stav drugi izreke). Usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG pa je utvrđeno da tužilja ima pravo svojine na 1/2 porodične stambene zgrade površine 80 m2, koja se nalazi na kp. br. ..., upisane u ln. br. ... KO ..., na osnovu izgradnje svojim sredstvima i svojim radom sa sada pokojnim suprugom ĐĐ, a što je tuženi AA, BB i VV dužni da priznaju, u roku od 15 dana od dana prijema presude, a tužilja GG će se kao vlasnik na osnovu ove presude uknjižiti kod RGZ SKN Bela Palanka bez prisustva i saglasnosti tuženih (stav treći izreke). Obavezan je tužilac da tuženima BB i VV na ime naknade troškova isplati iznos od 188.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tužiocu GG iznos od 116.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 846/2022 od 15.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 1005/18 od 01.11.2021. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 1005/18 od 26.01.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženih – protivtužilaca BB i VV za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka – odredbe člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi protivtužilac je odgovorio na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon, u daljem tekstu ZPP), jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite po tužbi tužioca je utvrđenje prava svojine po pravnom osnovu nasleđivanja, po protivtužbi tuženog protivtužioca utvrđenje obima zaostavštine, a po tužbi za glavno mešanje utvrđenje prava svojine po pravnom osnovu sticanja u braku. O traženoj pravnoj zaštiti po protivtužbi odlučeno je primenom odredbe člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a po tužbi za glavno mešanje odlučeno je primenom odredaba članova 171.stav 1. i 180 stav 2. Porodičnog zakona. O traženoj zaštiti po tužbi tužioca za utvrđenje prava svojine po pravnom osnovu nasleđivanja odlučeno je odbijanjem zahteva, jer ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da njegov pravni prethodnik nije učestvovao u izgradnji predmetne nepokretnosti.

Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanje iz domena primene materijalnog prava. Zato je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Ovde to nije učinjeno, već se u reviziji ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1, a u vezi sa tim na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija dozvoljenost uslovljena ispunjavanjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 15.000,00 dinara ili 125,85 evra po kursu 1 evro = 119,1889 dinara. Protivtužba je podneta 14.03.2019. godine, a tužba glavnog meštanja tužilje GG je podneta 18.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 423,49 evra ili 50.000,00 dinara pri kursu 1 evro = 118,0660 dinara. Prvostepena presuda doneta je 01.11.2021. godine, a drugostepena presuda je od 15.06.2022. godine.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković