Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda zasnovana je na stanovištu da tužena država odgovara tužiocu, kao vatrogascu zaposlenom u Sektoru za vanredne situacije u ..., za štetu koju je pretrpeo na radu od eksplozije u objektu Ministarstva odbrane, u kome je gasio požar. Sudovi su primenili pravila o objektivnoj odgovornosti sadržana u članovima 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa članom 164. Zakona o radu. Objekat u kome je požar gašen pripada tuženoj Republici Srbiji - koja je poslodavac tužioca, pa ne postoje uslovi za isključenje njene odgovornosti u smislu člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, iz razloga što vojno lice koje je sprovelo tužioca nije pružilo informaciju o stanju objekta, kako se to revizijom neosnovano ukazuje. U konkretnom slučaju nema ni okolnosti koje bi upućivale na zaključak da je tužilac imao propuste u izvršenju radnog zadatka. Priloženo rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1075/21 od 11.03.2021. godine i presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 142/14 od 29.12.2015. godine odnose se na primenu pravila o isključenju odgovornosti u konkretnim okolnostima propusta u organizaciji rada, odnosno u uslovima saobraćajne nezgode, pa imajući u vidu činjenice i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda priložene odluke ne prodstavljaju dokaz postojanja različite sudske prakse u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama. Po oceni Vrhovnog suda, ne postoje ni druga zakonom predviđena pravna pitanja koja predstavljaju razlog da se dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao o posebnoj.

Odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

U parnicama iz radnog odnosa revizija je po članu 441. ZPP uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U imovinskopravnim sporovima iz radnog odnosa merodavan je režim iz člana 403. stav 3. ZPP, po kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 02.03.2020. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. ZPP je 700.000,00 dinara i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković